Одбор за просторно планирање Заједнице општина ЦГ разматрао је нацрте Закона о планирању простора, Закона о изградњи објеката и Закона о легализацији бесправних објеката које је припремило Министарство екологије, просторног планирања и урбанизма и ставило на јавну расправу која је трајала од 18. маја до 27. јуна 2023. године,саопштено је из Заједнице општина.
Оцијењено је да треба продужити рок за изјашњење општина, јер се ради о три закона од суштинског значаја за њихов развој. Такође, је препоручено организовање додатних округлих столова по регионима ради масовнијег одзива локалних службеника и пружања прилике грађанима за детаљније упознавање са нацртима и давање сугестија.
Општине траже да се из планирања простора, изградње објеката и легализације потпуно искључи приватни сектор
Нацртом закона о планирању простора утврђује се надлежност општина за израду локалне планске документације, чиме им се враћа кључна полуга за планирање развоја. Треба рећи да је у изради текста Нацрта, на предлог Заједнице, прописана могућност оснивања општинских агенција које ће се бавити израдом планова за потребе општина. Међутим, Одбор је у свом изјашњењу на Нацрт тражио да се из ових послова потпуно искључи приватни сектор ради обезбјеђења већег квалитета планова, али и већег степена одговорности за планска рјешења, што значи да се агенције пропишу као искључиво а не могуће рјешење.
Осим тога, Одбор је тражио да се умјесто предвиђеног мишљења општина на предлоге државних просторно планских докумената, пропише давање сагласности у циљу усаглашавања државних планова са локалним развојним политикама. Ово да би се успоставила сарадња и међусобна контрола централног и локалног нивоа власти и однос партнерства који ствара оптималне услове за вођење одговорне политике планирања простора која у потпуности задовољава потребе свих заинтересованих страна.
Нацртом закона о изградњи објеката предвиђа се враћање грађевинске и употребне дозволе као управних аката којима се обезбјеђује правна сигурност инвеститора. Нацрт предвиђа пођелу надлежности између централног и локалног нивоа власти у погледу њиховог издавања. У том смислу Одбор је сугерисао проширење обухвата објеката за које дозволе издају органи локалне управе. Паралелно са тим, сугерисао је потребу проширења надлежности главног градског архитекте и утврђивања тих послова као сопствених, а не пренесених.
Такође је указао да увођење Геопортала треба одложити за период након усвајања нове генерације планских докумената јер је у овом тренутку непримјењив због различите методологије израде планске документације у претходном периоду.
У дијелу УТ услова, сугерисао је да локалне самоуправе треба да их издају за све објекте, осим државних објеката од општег интереса и инжењерских објеката.
Посебан акценат је стављен на захтјев да се законом препознају локални објекти од општег интереса који би се реализовали на основу општинских одлука у случају непостојања или истека важности просторно-планске документације. Тако би се могла несметано реализовати комунална инфраструктура и обезбједити већи степен повлачења средстава из расположивих ЕУ и других донаторских фондова.
Нацртом је предвиђена могућност да главни градски архитекта може да поступа на територији више општина, чиме се ријешава проблем недостатка кадрова овог профила у мањим општинама. Сугестије одбора у овом дијелу усмјерене су на регулисање његовог правног статуса, мјесне надлежности и зараде која мора бити другачије уређена у односу на главног градског архитекту који обавља послове у једној општини.
Омогућити легализацију објеката који се не налазе на орто-фото снимку
У односу на Нацрт закона о легализацији бесправних објеката, Одбор је става да треба омогућити легализацију објеката који се не налазе на орто-фото снимку, те прописати рок за њихово уписивање у катастар непокретности, уз увећање накнаде за урбану санацију за 30%.
Нацрт овог закона, за разлику од важећег, не везује легализацију објеката до 500м2 за њихову уклопљеност у просторно-планску документацију док за објекте преко 500 м2 који нијесу уклопљени није дато никакво рјешење. Kонцептуално, комплетан нацрт се наслања на планове који су сада на снази, док се важећи Закон заснивао на планском документу који ће тек бити израђен (тј. план генералне регулације Црне Горе). Одбор је става да Закон мора дати смјернице за ове категорије објеката обзиром да је велики проценат планских докумената или стар или ван снаге. Такође, Нацртом нијесу третирани објекти који се налазе у захвату планова детаљне регулације који нијесу важећи или су предвиђени за израд,у нити је није дата могућност планске провјере великог броја постојећих објеката ван ГУР-ова.
У односу на нове услове легализације који се прописују Нацртом, Одбор је мишљења да треба преиспитати удаљеност објекта од границе сусједне парцеле која је условљена сагласношћу њеног власника (за стамбене објекте до 200 м2) јер су извјесни проблеми њеног обезбјеђења у сваком случају а нарочито на подручу гђе је овакав тип градње најзаступљенији (стари ђелови градова, двојне куће, и сл.). Такође, указао је на потребу брисања или смањења прописане удаљености за објекте до 500 м2 који постоје на терену годинама/деценијама. При оваквим одредбама реално је очекивати да ће доћи до рушења објеката само зато што први комшија не жели да да прописану сагласност.
У односу на обавезу плаћања накнаде за урбану санацију, Одбор сматра да не треба мијењати услове плаћања и њену висину прописану важећим законом, са изузетком објеката који су изграђени након орто-фото снимка, за које треба прописати посебно увећање и финансијске пенале. Kада је у питању наплата додатних 20% од бесправних градитеља објекта на државном земљишту, указао је да је значајан број већ ушао у поступке легализације, због чега би по овом питању били у неравноправном положају.
Одбор је посебно указао да, и поред исказаних примједби Заједнице општина у ранијем периоду, Нацртом закона није измијењен концепт утврђивања листе бесправних објеката и наплате накнаде за коришћење простора те су ове одредбе неизвршиве. Идентификацију и премјер објеката у Црној Гори, у складу са важећим прописима, могу вршити геодетске организације, док упис власништва и објекта врши Управа за катастар и државну имовину.
Посебно третирати статички или сеизмички непоуздане објекте
У случају реконструкције бесправног објекта за који се утврди да је статички или сеизмички непоуздан, Одбор је става да би државни односно градски архитекта требао да прописујепосебне услове реконструкције. Обзиром да легализација значајног процента објеката не зависи од планске документације, то и тај поступак треба раздвојити од планског документа тј. издавања урбанистичко-техничких услова за реконструкцију. Ово и из разлога што општински секретаријати неће бити ни у могућности да издају такве услове ако објекат није препознат планским документом, саопштено је из Заједнице општина Црне Горе.
