Иако је концерт једног од најутицајнијих рок бендова са простора Балкана – YU Grupe одржан у Дворани Парк у оквиру програма обиљежавања Дана града, гледалиште је било пуно, атмосфера сјајна, а публици ништа није сметало да се добро забави и изненади чланове бенда одличним одзивом.
Свевременским хитовима и енергичним наступом један од најдуговјечнијих рок бендова на овим просторима подигао је новску публику на ноге. Драги, Жика и Петар Јелић и бубњар Саша Радојевић повели су присутне у дворани Парк на путовање кроз богату дискографију, изводећи нумере настале током пет деценија трајања YU Grupe, попут: „Од злата јабука“, „Чудна шума“, „Црни лептир“, „Дунавом шибају ветрови“, „Одлазим“…
Гитариста и пјевач Драги Јелић није крио одушевљење након наступа.
– Нисам очекивао овакву атмосферу, да будем искрен. С обзиром да је варијанта да публика сједи и већ сам мислио да је нека академска варијанта, међутим није била. Учествовали су са нама, публика је фантастична, одушевљен сам – истакао је он.
Басиста Жика Јелић жали што концерт није одржан у неком већем простору или на отвореном, јер би, како је казао, комплетан доживљај био бајкерско-рокерски.
– Овдје су, ипак, сједишта и комплетан амбијент захтјева тишу у мирнију варијанту, а тако смо бирали и композиције, да не буду у тему и исувише рок ен рол варијанта, јер смо знали да ће да се подигну, а има и њих који су дошли да то на миру слушају. Добро је испало, феноменално. Публика је сјајна, одлично смо сарађивали и носимо из Херцег Новог много лепе утиске – истакао је он.
Иза чланова бенда је преко 50 година рада на сцени, огроман број концерата, сијасет албума. Такав начин живота има своје предности и мане, а Жика открива да му је најљепше то што никада није имао радно вријеме.
– Нисам морао рано да устајем и идем на посао. Пробао сам то, али није ми одговарало и упустио сам се у воде тада југословенског, а данас српског рок ен рола. То је прилично хазардерски посао што се тиче материјалног опстанка, јер имаш, па немаш, па мораш да вратиш ако си се задужио – прича он.
Присјећајући се лијепих тренутака из богате каријере, Драги је за РТХН испричао како су 1973. године пошли у Лондон да купе нове инструменте.
– Изродило се да свирамо у Марки клубу и добијамо понуду да останемо у Енглеској и будемо предгрупа Олман Брадерс бенду. Ми смо све то одбили, дошли овдје и ништа нам не фали – казао је он.
Понуду су одбили, како је додао Жика, јер их је у Београду чекао концерт у распродатој Хали спортова и нису жељели да преваре публику.
У припреми су завршни наступи за ову годину, а 29. новембра, на рођендан бенда спремају велики концерт у Новом Саду, након тога се враћају на компоновање, јер имају доста написаних текстова, па публика може очекивати наредне године и нови студијски материјал.
