Поглавље 27 – Животна средина и климатске промјене, иако једно од најкомплекснијих и најзахтјевнијих, неће бити препрека на путу уласка Црне Горе у Европску унију (ЕУ), поручио је државни секретар у Министарству туризма, екологије, одрживог развоја и развоја сјевера, Ненад Витомировић, додајући да динамика рада јесте захтјевна, али и изводљива.
Влада је крајем јануара именовала Витомировића за преговарача Кластера 4 – Зелена агенда и одржива повезаност, који чине поглавља 14, 15, 21 и 27, а затим је именован и за шефа Радне групе за Поглавље 27.
Витомировић је у интервјуу агенцији МИНА, на питање да ли и то говори о недостатку квалитетног кадра, с обзиром на веома широке и захтјевне области које покрива, рекао да се његово именовање нема везе с квалитетом кадрова.
-Заиста је ово захтјевна и широка област, али моји сарадници су на висини задатка што мени, као преговарачу, знатно олакшава посао, казао је Витомировић.
Према његовим ријечима, чињеница да је именован за члана Тима за преговарање за кластер 4 и за шефа Радне групе за Поглавље 27 које је унутар тог кластера, говори о чврстој повезаности активности из Зелене агенде са активностима из тог поглавља.
-Моје именовање за преговарача Кластера 4 као и шефа Радне групе за поглавље 27 нема везе са квалитетом кадрова, већ искључиво са новом методологијом вођења преговора и интегралним приступом у процесу испуњавања наших обавеза у сродним односно повезаним секторима, истакао је Витомировић.
Министарка европских послова Маида Горчевић казала је недавно у парламенту да је поглавље 27 једно од најзначајних, најкомплекснијих и најтежих за затварање, и да је, када је то поглавље у питању, испуњено свега 30 одсто акционог плана.
Витомировић је, на питање колико је до сада урађено на испуњавању обавеза у дијелу који се односи на област климатских промјена, одговорио да је, према посљедњем Извјештају о реализацији Акционог плана за испуњавање завршних мјерила у Поглављу 27 у оквиру завршног мјерила које се односи на подобласт Климатске промјене, у извјештајном периоду планирана реализација пет активности, које садрже осам мјера.
Како је појаснио, шест мјера је са роком доспјело за реализацију а двије мјере са роком континуирано.
-Од мјера са роком доспјело за реализацију, степен дјелимично реализованих мјера је 100 одсто, а од мјера са роком континуирано степен реализације је 50 одсто, прецизирао је Витомировић.
Упитан да ли је Црна Гора одмакла даље од усвајања стратегија и доношења планова, с обзиром на то да се, на основу периодичних извјештаја, да закључити да се обавезе углавном дјелимично реализују, као и да се често пролонгирају рокови за њихово испуњавање, Витомировић је рекао да фокус Министарства и Владе јесте на усвајању планова и стратегија, као неопходног предуслова за вођење политике у тој области.
Међутим, једнако важним сматрамо и адекватну имплементацију мјера и активности предвиђених истим. У том смислу најдаље се одмаклу у спровођењу активности у области праћења емисија гасова са ефектом стаклене баште – ГХГ, односно израдом инвентара емисија ових гасова, казао је Витомировић.
Такође, како је навео, Црна Гора је увела систем трговине емисијама ГХГ, такозвани ЕТС систем.
-И ту имамо одређених искустава које ћемо свакако користити за унапријеђења, како се држава буде приближавала придружењу ЕУ, додао је Витомировић.
Он је нагласио да одређене активности захтјевају вријеме.
-Имамо упоредна искуства других земаља по питању приступања ЕУ. Пролонгирања рокова неће бити, поручио је Витомировић.
У посљедњем Извјештају ЕК, у дијелу који се односи на поглавље 27, констатује се ограничен напредак, а Црна Гора се позива да интензивира активности усаглашавања Стратегије за климатске промјене са ЕУ 2030 климатском и енергетском политиком. На питање да ли се нешто конкретно ради на испуњавању тих препорука, Витомировић је рекао да интезивно раде на што бржем испуњењу обавеза.
-Министарство енергетике и рударства је у финалној фази израде Националног климатског и енергетског плана којим ће се Црна Гора усагласити са политикама ЕУ у овој области, казао је Витомировић.
Тај документ ће, како је навео, успоставити конкретне циљеве декарбонизације, унапређења енергетске ефикасности и употребе обновљивих извора енергије, а који ће бити у складу са ЕУ циљевима у тој области.
На питање које су, по његовом мишљењу, најкомплексније обавезе које Црна Гора мора да испуни у тој области, конкретно када су у питању климатске промјене, Витомировић је одговорио да су то обавезе које се односе на даље усаглашавање правног оквира Црне Горе са прописима ЕУ у области климатских промјена.
-То представља континуиран посао, јер се ради о веома динамичној области. Једнако комплексан задатак представља неопходно институционално прилагођавање, као и континуирана изградња административних капацитета, казао је Витомировић.
Упитан колико је урађено на усклађивању црногорског са законодавством ЕУ у тој области, он је рекао да се правна тековина у тој области у континуитету мијења.
-А и сама природа истих је комплексна, па су потребна техничка и специфична знања како би се хармонизација са нашим прописима урадила на прави начин, додао је Витомировић.
У том смислу су, како је навео, иницирали измјене Закона о негативном утицају климатских промјена са намјером да се црногорско законодавство усклади са најновијим измјенама ЕУ прописа у тој области.
-Овај посао је при крају и очекујемо да ће Нацрт врло брзо ући у даљу процедуру усвајања, рекао је Витомировић.
На питање када би Црна Гора, имајући у виду динамику рада на испуњавању обавеза, могла затворити поглавље 27, он је поновио да је то најкомплексније поглавље.
Како је казао, у сарадњи са координаторима подобласти, направљена је Мапа пута којом ће се водити у наредном периоду.
-Динамика рада је јако захтјевна и подразумијева много више активности него што је то било до сада, док свако завршно мјерило има различит приступ и различите рокове, рекао је Витомировић.
Према његовим ријечима, најизазовнија мјерила су она која се односе на област управљања отпадом, заштиту природе и управљање водама.
-Крајњи рок који смо себи поставили за реализацију активности је 2028. година, а надамо се и ранијем позитивном исходу. Динамика рада коју смо зацртали јесте захтјевна, али не и неизводљива, па ће се у наредном периоду радити убрзано како би се реализовали зацртани циљеви, казао је Витомировић.
Одговарајући на питање колико су институције посвећене и способне да се суоче са тим изазовом и да ли Црна Гора има кадровског потенцијала да изнесе тај посао, он је рекао да је заједничком позицијом ЕУ за Поглавље 27 дефинисано осам завршних мјерила које је Црна Гора у обавези да испуни како би достигла спремност за затварање поглавља.
Витомировић је казао да се напредак прати кроз полугодишње извјештавање о постигнутим резултатима и реализацији обавеза из Акционог плана за испуњавање завршних мјерила.
Како је навео, на националном нивоу формирана је Радна група за праћење реализације Акционог плана, а за реализацију завршних мјерила из Акционог плана задужено је 25 институција.
Витомировић је подсјетио да је Поглавље 27 отворено 2018. године, и да је Влада до сада усвојила шест полугодишњих извјештаја о реализацији завршних мјерила.
-Када поредимо пети и шести извјештај, степен реализације обавеза је за протеклих шест мјесеци повећан са 39 одсто на 46,5 одсто, што доказује да смо посвећени и способни да се суочимо са изазовима и обавезама. Значи, способност и посвећеност постоје, али донекле и недостатак кадрова. Морамо административно ојачати због обавеза које нас чекају у наредном периоду, казао је Витомировић.
У посљедње вријеме се све чешће помиње да би Црна Гора до 2028. године могла постати чланица ЕУ. На питање да ли би испуњавање захтјевних мјерила за поглавље 27 могло бити препрека на том путу, и да ли се може десити да управо то поглавље успори европски пут државе, Витомировић је казао да динамика рада јесте захтјевна, али и изводљива.
-Мој Тим ће радити динамичније како би се реализовали зацртани циљеви. Поглавље 27 неће бити препрека на путу уласка у ЕУ, поручио је Витомировић.
Како је казао, напредак у претходном кратком периоду није прошао непримијећен од Европске комисије (ЕК).
-На 13. састанку Одбора за стабилизацију и придруживање, који је одржан у Подгорици 21. фебруара, ЕК је констатовала да су испуњена сва мјерила из поглавља 27 у области цивилне заштите, додао је Витомировић.
Према његовим ријечима, улазак у ЕУ не значи да је посао завршен.
-Поучени искуством земаља које су посљедње ушле у ЕУ, наш рад се не зауставља уласком у Унију, већ ту тек почиње, закључио је Витомировић.
Извор: МИНА
