Прелиминарни резултати трогодишњег истраживања, које је спровео Факултет за спорт и физичко васпитање Универзитета Црне Горе, указују на висок проценат прекомјерно ухрањене и гојазне дјеце у Црној Гори. Истичу да је здрави стил живота нарушен и да родитељи, код куће, и наставници, у школама, морају имати кључну улогу у мијењању лоших навика када је ниво физичке активности, исхрана и вријеме проведено пред екранима у питању.
Истраживачи са Факултета за спорт су саопштили прелиминарне резултате када је гојазности дјеце у Црној Гори у питању, а који у значајној мјери могу иницирати одређене превентивне активности. Такође, поручују да раде на анализи гојазности по општинама и поручују да ће ускоро изаћи у јавност са подацима који ће показати у којим црногорским општинама су дјеца гојазнија, а у којим су мање гојазна.
Овим истраживањем је, у протекле три године, било обухваћено 4565 дјеце, узраста од 5 до 12 година, а мјерења су спроведена на територији цијеле Црне Горе, у репрезентативном броју школа из све три црногорске регије.
Доцент на факултету, др Бојан Машановић је казао да је цјелокупан узорак подијељен на четири субузорка, односно на дјецу узраста 5-6, 7-8, 9-10 и 11-12 година. За сваки субузорак је израчунат проценат неухрањене, нормално ухрањене, прекомјерно ухрањене и гојазне дјеце у перцентилима. Наиме, коришћена је општеприхваћена методологија за дјецу и адолесценте према препорукама Центра за контролу болести и превенцију, а израчунати су индекси тјелесне масе (БМИ %иле) специфични за пол и узраст, чији висок ниво може указати на увећање тјелесне масноће. Опште је познато да, код дјеце велика количина тјелесне масти може довести до болести повезаних са тежином и других здравствених проблема, док и недовољна тежина, такође може довести до ризика од здравствених проблема – додао је Машановић.
Прелиминарни резултати са којима је истраживачка група задужена за мониторинг тјелесне композиције дјеце на Факултету за спорт изашла у јавност се, прије свега односи на чињеницу да су дјечаци гојазнији од дјевојчица у свим узрастима, затим да је гојазност, и код дјевојчица, и код дјечака на нижем нивоу у предшколском узрасту, док са поласком у школу она расте. Током школовања гојазност једно вријеме расте, да би се снизила до дванаесте године, када је на сличном нивоу као код предшколараца оба пола. Са друге стране, прекомјерна ухрањеност има сличан тренд и када је пол и узраст у питању. Интересантно је да је неухрањеност на сличном нивоу као и гојазност, тако да би и њу требало озбиљно схватити. На крају, вриједно је истаћи да, ипак код црногорске дјеце доминирају дјеца са нормалном ухрањеношћу, што се јасно може уочити на графиконима.
– Слиједи нам велики посао који се огледа у детаљној анализи и тестирању раније постављених хипотеза, као и објава научних чланака у реномираним научним часописима – навео је доц. др Бојан Машановић – а, на тај начин ћемо успјети да научној и општој јавности детаљно прикажемо наше резултате и, кроз дискусију образложимо разлоге због којих су се јавиле одређене специфичности, односно да пробамо да утврдимо зашто је, у просјеку сваки трећи дјечак, односно свака четврта дјевојчица у Црној Гори гојазна или прекомјерно ухрањена, и да дамо конкретне препоруке на који начин да се дати проценти смање у наредном периоду. Такође, требало би, у сарадњи са Министарством финансија и социјалног старања, размотрити неочекивано висок проценат неухрањене дјеце, и поново отворити расправу о „заборављеном“ проблему који је био горући у 20. вијеку а, који може бити, искључиво узрокован социјалном компонентом – закључује Машановић.
