Виши суд у Подгорици потврдио је ослобађајућу пресуду Основног суда у Херцег Новом од 22. јула 2025. за бившу извршну директорицу предузећа Водовод и канализација, Оливеру Доклестић и бившег финансијског директора те фирме Радована Божовића, у поступку који је покренут на основу оптужног предлога Основног државног тужилаштва. Оптужни предлог поднијет је у фебруару 2024. године због, како је наведено, кривичних дјела несавјестан рад у служби, у поступку јавних набавки у предузећу „Водовод и канализација“ у току 2018. и 2019. године. Виши суд је поступао по жалби ОДТ и пуномочника предузећа Водовод и канализација на пресуду Основног суда.
Адвокат Радована Божовића у овом предмету, Саша Вујовић истиче да је правоснажно утврђено да Божовић и Доклестић нису направили кривична дјела која су им стављена на терет.
-Виши суд је утврдио да приликом набавке спорне цистерне и спорних половних возила није направљена штета предузећу Водовод и канализација из разлога што је њихова цијена била тржишна. Тужилаштво је било утврдило колика је каталошка цијена, али је Виши суд рекао да не може да се утврђује преко вјештака машинске струке него преко вјештака финансијске струке онолико колико кошта неко возило у моменту када се купује. Утврђено је од стране вјештака да је цијена по којој су набављена возила била једино могућа на тржишту или приближна јединој могућој цијени. Како нема штете за предузеће, нема ни кривичног дјела, казао је Вујовић.
Доклестић за РТХН наводи да су она и Божовић све вријеме знали да су невини те да је коначно за то стигла и судска потврда. Истиче и да је пет и по година на челној позицији Водовода, било у потпуности посвећено граду и предузећу.
-Изашла сам из водовода заиста на веома ружан и груб начин. А онима који су ме избацили из Водовода, ја тако морам да кажем, није било то довољно, него су жељели још и кривично да ме гоне да бих ја била потпуно елиминисана убудуће за било какав позив у Водоводу, каже Доклестић.
Тврди да је ријеч о политички мотивисаном процесу те да је све кренуло од пресуде Основног суда за конкурс из 2022. године за избор директора.
-Ја сам првих пола године се потпуно сама бранила, без адвоката, јер сам вјеровала да напросто и у чистоту судије који је водио поступак и у чињенице које су биле око мене, напросто није било никакве намјере да се оштети Водовод и то се на крају крајева тако и показало, казала је Доклестић и закључила да ће овај судски поступак имати и епилог зато што је био удар на част, достојанство, морал, етику и принцип.
-Због тога сам, нажалост, и ушла у политику да се обрачунавам са системским проблемима ове несретне државе и оваквог народа и надам се да ће побједа до краја заиста да буде на сваки могући начин. Морамо да вјерујемо у правосудни систем, без обзира што су изузетно велике политичке силе, политички притисци који, нажалост, обликују врло често и судске пресуде. У овом случају, ја сам се изборила са тиме и мислим да је то заиста, заиста велика побједа и ево, захваљујем се и тиму, ух, дакле, човјеку који је био уз мене, то је Андрија Маројевић, адвокат, а и тиму Рада Божовића и његовим адвокатима који су њега бранили, закључила је Доклестић.
Адвокат Вујовић наводи да ће покренути поступак за накнаду штете против државе, с обзиром да је дошло до неоснованог утужења.
-Сматрамо да је у истрази био пропуст, с обзиром да нису вршили вјештачење финансијске струке које би одмах показало да нема штете. Из тог разлога сматрамо да су били неосновано оптужени. У таквој ситуацији закон предвиђа да постоји одговорност за штету од стране државе. Наравно, постоји посебан поступак пред Министарством правде у коме се преговара о висини такве штете и то је оно што ћемо да покренемо у наредном периоду. Ми смо имали проблем да пронађемо вјештака у Херцег-Новоме који би свједочио пред судом оно што би нам усмено рекао. На крају је суд морао да пронађе вјештака у Подгорици да потврди оно што је нама било очигледно од самога старта, рекао је Вујовић.
Доклестић каже да је пресуда потврдила њен став да би требало имати повјерења у судове док Вујовић истиче да, упркос задовољству одлуком Вишег суда, она је „недовољна сатисфакција окривљенима“, јер су, када је преузео да их заступа, „имали велике животне проблеме од стране људи који су их доживљавали као криминалце“.
