Врховно државно тужилаштво је анализом података за период од 1. јануара 2020. до 1. новембра 2025. године утврдило да је застарјелост кривичног гоњења у предметима формираним против познатих учинилаца изузетно ријетка. Од укупно 57.756 формираних предмета по поднијетим пријавама против познатих учинилаца, застарјелост кривичног гоњења је евидентирана у само 0,63% случајева.
У 339 предмета формираних против познатих учинилаца застарјелост кривичног гоњења је наступила прије самог подношења кривичне пријаве тужилаштву (што износи 0,59% од укупног броја предмета), а само у 23 предмета формираних против познатих учинилаца застарјелост кривичног гоњења је наступила након подношења кривичне пријаве тужилаштву (што износи 0,04% од укупног броја предмета).
Ови подаци потврђују да када је учинилац идентификован, застарјелост кривичног гоњења је статистички занемарљива, те да тужилаштва у највећем броју случајева поступају правовремено и ефикасно.
Врховно државно тужилаштво у 2025. години, спроводи надзор над радом основних државних тужилаштава у циљу провјере околности да ли је оправдано и због којих околности наступа застарјелост кривичног гоњења, а посебно у 23 предмета формираних против познатих учинилаца, гдје је застарјелост кривичног гоњења наступила након подношења кривичне пријаве тужилаштву. Увидом у предмете утврђено је да је застарјелост наступила из оправданих разлога на које државни тужиоци нијесу могли утицати и поред предузимања радњи прописаних законом, осим у два предмета због чега је покренут један дисциплински поступак против државног тужиоца.
У предметима формираним против непознатих учинилаца (13.861 предмет формиран у периоду од 10 година), застарјелост је евидентирана у 41% ових предмета (5794 предмета). Разлог застарјелости јесте немогућност полиције да идентификује учиниоце у законским роковима, усљед чега је због протека времена у ком се може предузети кривично гоњење, наступила застарјелост и немогућност даљег кривичног гоњења.
Управо из разлога унапређења ефикасности поступања, у децембру прошле године врховни државни тужилац донио је Упутство за поступање државних тужилаштава у предметима против непознатих учинилаца (КТН), које има за циљ да додатно стандардизује и убрза рад на овим предметима.
У складу са свим обавезујућим упутствима ВДТ-а, руководиоци су дужни да у предметима у којима извиђаји или истраге неоправдано дуго трају, издају писана обавезујућа упутства и предузму друге радње како би се поступци водили брже и ефикасније, саопштили су из ВДТ-а.
