„Свака од ових жена, појединачно, кроз различита времена, успјева да постигне максимум у својој професији, као и да нас задиви и заинтригира својом животном причом…“, реченица је из књиге нашег професора и историчара умјетности Лазара Сеферовића, а односи се, без сумње и на нашу саговорницу Валентину Кулиновић која је на челу херцегновске Градске музике, ансамбла који траје 135 године. Упорна, истрајна, са неопходном дозом строгости али и духовитости , за нашу рубрику са великом љубављу и поносом свједочи о музичко-породичној атмосфери у Градској музици, наводи како осмјех, пјесма и игра увијек прате чланове, сматра да је велика част и привилегија, али и велика одговорност бити на челу институције која траје дуже од вијека, прича колико је доба короне Музици промијенило навике, те каже да је поносна што су успјели да у 2020. години одрже два дефилеа упркос лошој епидемиолошкој ситуацији.
У наставку откријте због чега Валентинино срце бира Херцег Нови…
Пише: Викторија Самарџић
На који начин чувате и његујете традицију Градске музике дугу 135 година на којој би нам свако позавидио, и на шта сте највише поносни?
НВО КУД Градска музика Херцег Нови аматерско је друштво, а сама реч аматеризам довољно казује да се чланови друштва ту налазе из љубави према музици, игри, дружењу и стварању атмосфере музичке породице. Ја сам највише поносна управо на ту музичко-породичну атмосферу у нашој музичкој заједници. Као и свака породица, и наше друштво (организација) пролазила је кроз разне фазе, успоне и падове. Није лако трајати!
Прво велико званично признање од оснивања било је у Љубљани 1922. када је оркестар освојио прву награду, а касније је услиједило и мноштво других награда. Како данас прослављате све своје успјехе и да ли имате неки посебан ритуал?
Прослављамо успехе, наравно, и не само успехе Градске музике, ту су и рођендани, разни успеси наших чланова и на другим пољима и активностима. Увек су ту осмех, песма и игра, како на наступима тако и у прослављању успеха.
На Дан Општине, 28.октобра 2015, добили сте нове униформе које вам савршено „фигурају“ и са којима сте већ увелико препознатљиви у свијету. Да ли и у којој мјери је неопходно улагање у један ансамбл да би се из године у годину развијао у што бољем правцу?
Управо тако. Од 2015. године наступамо у новим униформама. Да би ансамбл попут нашег изгледао тако како изгледа (а трудимо се да увек изгледамо репрезентативно и на понос граду и држави), потребна су велика улагања: од униформи, обуће, мажорет и музичких реквизита и онога најскупљег – музичких инструмената. ГМХН од друге половине 1887. па до данас има подршку градске управе и она је све ове године у континуитету, некад мања, некад већа. Такође, бројни су и пријатељи, добротвори друштва, који нас помажу и несебично су увек уз нас. Пријатељи и добротвори друштва су бројни и у свим годинама које су остале за нама.
Ваше свирање и игра мажореткиња одушевљава нарочито туристе, а трудите се да сваку особу која вам приђе у току наступа или послије, поштујете. Да ли мислите да то има везе са сензибилитетом који је махом исти код свих ваших чланова, те да људи препознају ону морску питому страну у вама?
„Осмех се осмехом врати. “ Публика препозна и осети нашу енергију, а наравно, како кажеш, морску питому природу.
Да ли можете да се присјетите најзанимљивије анегдоте са неке турнеје?
Бројне су анегдоте. Са нама никад није досадно. Можда није згорег присетити се јединственог наступа, дефилеа под пролећним пљуском у мају 2018, у Београду, који је записан и у монографији Празника мимозе .
Није уобичајено д видимо жене као предсједнице Градске музике. Колика је то привилегија, али и захтјеван посао?
Бити на челу институције која бележи трајање дуже од века је велика част и привилегија, али и велика одговорност. Трудим се свакодневно да оправдам поверење својих чланова.
Колико је доба короне Градској музици промјенило навике, уобичајене догађаје и цјелокупан музички живот?
С обзиром на то да смо ансамбл који је у току године имао на десетине наступа, како у свом граду, тако и ван града и државе, и на хиљаде пређених километара, наравно да нам је доба короне променило начин на који се организујемо и делујемо. Са друге стране, трудимо се још увек,јер доба короне и даље траје, да што паметније искористимо ове околности. Акценат је стављен на рад са младим члановима, јер дуг је и трновит пут од првог тона до првог јавног наступа. Поносна сам на податке да смо током корона периода у 2020. години успели реализовати два дефилеа (28.10.2020. и 30.12.2020.) и освојити прву награду на онлајн међународном такмичењ на Бегеј фесту у Зрењанину. У једној репортажи о нашем ансамблу из октобра 2020. нашла се реченица новинарке коју бих цитирала: „Градска музика и у време короне, не посустаје „.
Како изгледају пробе у протеклих годину дана када се цио свијет окренуо наопачке, да ли сте се и ви промијенили или је пак традиција и љубав према музици остала нетакнута?
Пробе се одржавају и током корона периода, увек у складу са препорукама и мерама које су варирајуће. Није лако, здравље је ипак испред свега.
Због чега ваше срце бира Херцег Нови?
Моје срце је најпре изабрало дивног Божа из Херцег Новог, а затим и Херцег Нови. У Херцег Новом расту Божова и моја деца, Владан и Милица, такође чланови, музичари Градске музике. Има једна реченица драгог професора Лазара Сеферовића коју јако волим: „Није завичај само онај откуд се полази, него и онај гдје се долази… “ Мој други завичај је свакако Херцег Нови!
