Уједињене нације упозориле су данас да ће се разорни социо-економски утицај пандемије КОВИД-19 осјећати у годинама које слиједе уколико паметна улагања у економску, друштвену и климатску отпорност не осигурају снажан и одржив опоравак глобалне економије. Свјетска економија је у 2020. години доживјела пад од 4,3 одсто, што је преко два и по пута више него за вријеме глобалне финансијске кризе из 2009. Умјерени опоравак од 4,7 одсто, који се очекује током 2021. године, тек је мали корак ка надокнађивању губитака из 2020. године, тврди се у најновијем извјештају под називом Свјетска економска ситуација и пројекције. Извјештај указује на то да ће одрживи опоравак од пандемије зависити не само од брзине спровођења вакцинације и обима стимулативних мјера, већ и од квалитета и ефективности тих мјера за развој отпорности на шокове у будућности.
Развијене економије, за које се предвиђа раст од 4 одсто током 2021. године, уједно су и оне које су доживјеле најзначајнији пад током 2020. године – од 5,6 одсто, усљед затварања економије и каснијих таласа пандемије, што повећава ризик од преурањених мјера штедње које би подривале глобалне напоре који се улажу у опоравак. Земље у развоју забиљежиле су нешто мањи економски пад од 2,5 посто. Према процјенама представљеним у извјештају, током 2021. године њих очекује скок од 5,6 одсто.
Кључна подручја на која је криза утицала
Одјељење УН за економска и социјална питања (УН ДЕСА) наводи да се током 2020. године 131 милион људи, од којих су многи жене, дјеца и припадници маргинализованих заједница, нашао испод линије сиромаштва.
Обимне и благовремене подстицајне мјере, у износу од 12,7 билиона америчких долара, спријечиле су потпуни колапс свјетске економије и допринијеле томе да се избјегне велика депресија. Ипак, значајна разлика у величини пакета подстицајних мјера који су припремиле развијене земље и земље у развоју учиниће да њихове путање опоравка буду различите, истиче се у извјештају.
Вриједност подстицајних мјера по глави становника у развијеним земаљама скоро је 580 пута већа од оне у најмање развијеним земљама, иако је просјечни доходак по становнику у развијеним земаљама само 30 пута већи од онога у најмање развијеним. Ова драстична разлика додатно наглашава потребу за већом међународном солидарношћу и подршком, укључујући и потребу за ослобађањем од дуговања када је ријеч о групи најугроженијих земаља. Финансирање поменутих подстицајних пакета подразумијевало је највеће задуживање у мирнодопским условима, чим је јавни дуг на глобалном нивоу повећан за 15 одсто. Овакав огромни раст дуга значајно ће оптеретити будуће генерације уколико се значајан дио средстава не усмјери у продуктивна и одржива улагања и подстицање економског раста. Према наводима из извјештаја, глобална трговина опала је за око 7,6 одсто у 2020. години, усљед масовних поремећаја у глобалним ланцима снабдијевања и туристичким токовима. Постојеће дуготрајне трговинске тензије између водећих економија и застоји у мултилатералним трговинским преговорима већ су спутавали глобалну трговину и у периоду прије пандемије.
Извјештај указује на посебне шансе земаља у развоју, уколико буду дале приоритет инвестицијама које унапређују људски развој, прихватају иновације и технолошка рјешења, и јачају инфраструктуру, укључујући стварање флексибилних ланаца снабдијевања. Стављајући акценат на важност подстицајних инвестиција, извјештај показује да, иако је већина средстава из истих уложена у очување радних мјеста и подршку тренутној потрошњи, ово је довело и до стварања балона тј. раста цијена имовине широм свијета. Уз то, берзански индекси достигли су нове максималне вриједности током посљедњих неколико мјесеци.
Криза каква до сада није забиљежена и која је усмртила више од 2 милиона људи, пореметила и много више живота, породице гурнула у сиромаштво, погоршала неједнакост у приходима и богатству између заједница, пореметила међународну трговину и паралисала глобалну економију – тражи ванредну реакцију. На крају, у извјештају се подвлачи важност постизања Циљева одрживог развоја – плана за поштен, мирнодопски и отпоран свијет, саопштено је из УН-а.
