Удружење младих са хендикепом Црне Горе (УМХЦГ) позива Владу Црне Горе и све државне институције задужене за израду Нацрта закона о попису, да у њега уврсте питања која се тичу информација и статистике о особама с инвалидитетом и да спроведу обавезну јавну расправу, односно укључе све заинтересоване стране без изузетка и неједнаконг третмана.
Како истичу, изузетно их забрињавају јучерашњи медијски наводи да новим Законом о попису није планирано прикупљање података о инвалидности, односно инвалидитету.
-Особе с инвалидитетом не смију бити колатерална штета политичких превирања и интереса, а одлагање прикупљања квалитетних и свеобухватних података о особама с инвалидитетом до наредног пописа (за око 10 година) може имати несагледиве посљедице на њихов даљи положај у Црној Гори, односно, утицати на квалитет планирања, дефинисања, спровођења политика и процјене њиховог утицаја. Ни током пописа 2011., због неадекватне разраде питања Вашингтонске групе, прикупљени подаци о особама с инвалидитетом нијесу били свеобухватни и прецизни, нити су их други органи и институције користили као основ за адекватно планирање политике, већ само као констатацију о процентима, без предузимања било каквих мјера о системском и систематичном препознавању препрека и пружању подршке. Тако се државни органи и даље прозивају на проценат од 11%, иако свјетски трендови већ годинама указују да ОСИ чине између 15% и 20% укупне популације, наводе у саопштењу.
Наводе да не прихватају да је већи национални интерес коришћење пописа за продубљење даљих „подјела” на Црногорце и Србе, како би поједине структуре и даље опстајале и профитирале на тим подјелама, у односу на попис и политике које ће водити унапређењу положаја особа с инвалидитетом, које су у значајној мјери занемарене и запостављене.
-Подсјећамо да смо у децембру 2020. упутили иницијативу надлежним државним институцијама да предузму озбиљне и систематичне кораке у координацији и заједничком приступу у циљу прикупљања података о особама с инвалидитетом и поштовања члана 31 Конвенције УН о правима особа с инвалидитетом, којим се државе потписнице обавезују да прикупљају одговарајуће информације, укључујући статистичке и податке за истраживања, како би биле у стању да формулишу и спроводе политике усмјерене на остваривање ове Конвенције.
Након тога смо одржали и састанак с Управом за статистику, која је исказала апсолутно интересовање за сарадњу, уз приједлог да се УМХЦГ кроз јавну расправу укључи у израду Нацрта закона о попису, након чега би се могло радити на адаптацији упитника (Листе питања) у сегменту који се тиче инвалидитета, као и на обуци за пописиваче, што указује на то да је основ за реализацију договорених закључака адекватно законско рјешење.
Представнице УМХЦГ су на састанку истакле важност конципирања питања о ОСИ, односно о инвалидитету у складу с питањима Вашинтонске групе, уз укључивање питања која се неће односити само на „функционалну способност“, већ и на друштвени, економски и социјални статус особа с инвалидитетом. Такође је предложено да се приликом пописа домаћинстава обухвати и дио приступачности објеката за становање ОСИ, што је, такође, изостављено из Нацрта закона.
Наведено је држави указано и у августу 2017. током конструктивног дијалога с Комитетом УН о правима ОСИ, који се интересовао за тзв. питања Вашингтонске групе и њихово укључивање у Листу питања коју сачињава Управа за статистику, што је Црна Гора учинила 2011. али су подаци због превода и тадашњег укупног дискурса према ОСИ били искључиво засновани на функционалном моделу приступа инвалидитету.
Даље, ови подаци треба да буду разврстани према потреби и коришћени да државама потписницама олакшају оцјењивање спровођења обавеза преузетих Конвенцијом, као и да се идентификују препреке са којима се особе с инвалидитетом суочавају у остваривању својих права. На крају, поред заштите података, њихова дистрибуција треба да буде приступачна особама с инвалидитетом.
Црна Гора је једна од ријетких земаља која нема јединствени регистар особа с инвалидитетом, а усљед његовог непостојања и неадекватне статистике, као основа за даље анализе и истраживања, нема ни јединствен и универзалан приступ гаранцијама људских права ОСИ, већ су оне често дискриминисане по различитим основима, као што су узрок и вријеме настанка оштећења, проценат и врста оштећења, те године старости. Ово значи да се права особама с инвалидитетом гарантују с медицинског и функционалног модела приступа инвалидитету, а не у складу с моделом заснованим на људским правима који инвалидитет дефинише као развојни друштвени феномен, и појашњава да он настаје из садејства особе која има одређена оштећења (психосоцијална, интелектуална, сензорна и физичка) с различитим баријерама у пракси, које отежавају равноправно учешће особа с инвалидитетом у друштву на основу једнакости с другима. Дакле, проблем представљају препреке за које је одговорна држава и друштво, и исте се морају систематски и континурано препознавати и уклањати.
Стога, још једном позивамо Владу да овај процес не спроводи по убрзаном поступку, већ да у процес припреме Закона о попису укључи заинтересоване представнике репрезентативних организација особа с инвалидитетом, укључујући организације које окупљају дјецу с инвалидитетом, и спроведе обавезну јавну расправу, те да умјесто партикуларних интереса испоштује своје међународне и европске обавезе и заиста покаже да умјесто пракси „трговине“ започиње праксе системских и дугорочних одрживих промјена.
Положај особа с инвалидитетом, како год се национално и етнички изјашњавале, неће се унаприједити на тај начин, већ ће и оне служити као бројке и проценти за нечије друге партикуларне и партитократске интересе. На то не смијемо пристати, саопштавају из УМХЦГ.
