Иако је Црна Гора од 1. јула на зеленој листи ЕУ, црногорски држављани не могу без ограничења да уђу у земље Европе.
Водитељ Службе за граничну контролу Полицијске управе дубровачко-неретванске, Антун Љубић, за Радио телевизију Херцег Нови навео је под којим условима можемо да уђемо у Хрватску.
-Држављани Црне Горе, уједно и све особе које бораве у Црној Гори, за улазак у Републику Хрватску из Црне Горе требају или PCR тест који није старији од 72 сата, или брзи антигенски тест који није старији од 48 сати, или потврду о вакцинисанју, односно примљеној другој дози вакцине након које мора протећи 14 дана, односно првој дози уколико се ради о вакцини „Johnson&Johnson“. Такође особама које су пребољеле инфекцију ковид и имају позитиван тест на ковид, 11 дана послије тога се рачуна да 180 дана имају право уласка у Републику Хрватску. Исто тако особама које су пребољеле ковид, уколико се у року од тих шест мјесеци вакцинишу једном дозом, омогућава се улазак у Републику Хрватску додатних 210 дана.
Љубић појашњава је ријеч о препорукама које се односе на такозване „треће земље“, међу које спада и Црна Гора.
-Вијеће Европе је 1. јуна донијело измјену препоруке о привременом ограничењу необавезних путовања, чији је саставни дио и прилог 1 на којем се налази попис држава из којих се може улазити у Републику Хрватску без додатних услова, односно потребно је да само задовољавају раније наведене епидемиолошке услове. На тој листи се налазе и Црна Гора, Босна и Херцеговина, Сјеверна Македонија, Србија и Kосово, значи све оближње земље које још увијек спадају у „треће земље“.
Kако се ближи шпиц сезоне веће су и гужве на граничном прелазу Kарасовићи, али је фреквенција возила ипак знатно мања у односу на 2019. годину.
-Гледајући последњи викенд 6. мјесеца имали смо укупно на прелазима Карасовићи и Витаљина, другом прелазу према Црној Гори, укупно 13 000 прелазака, од чега је било 7 000 излазака из Републике Хрватске. У истом раздобљу 2019. године било је 36 000 тако да су још увијек то бројке које су знатно мање. Првог викенда 7. мјесеца имамо повећање; укупно 20 000 прелазака, међутим и даље их је више на излазу из Републике Хрватске, што је била тенденција и 2019. Имамо велики број путника који транзитирају преко овог граничног прелаза, уједно и преко Црне Горе, за Kосово, Албанију и Сјеверну Македонију, а који ће се касније током 8. мјесеца враћати, тако да је још увијек већи излазак из Републике Хрватске. На граничном прелазу Витаљина уопште немамо гужве. Рецимо, 6. мјесеца имали смо отприлике 12 000 прелазака на овом граничном прелазу, док их је било 1 000 на Витаљини. Првог викенда 7. мјесеца имамо 18 000 прелазака преко овог граничног прелаза, а 2 000 на Витаљини, значи неких 10 % у односу на Kарасовиће, навео је Љубић.
Интересовало нас је како функционише превоз путника до аеродрома Чилипи, и због чега наши таксисти и аутопревозници не могу да превозе путнике из Хрватске у Црну Гору.
-Током цијеле ове ванредне ситуације са инфекцијом ковид путничко особље је било изузето од посебних режима, самим тим и особе које се баве превозом путника у тренутку када обављају ту своју дјелатност спадају у изузетак. Тако и држављани Црне Горе уколико превозе путнике према аеродрому могу пролазити у дијелу своје дјелатности до аеродрома и вратити се назад без посебних услова. Тако је било и раније, та ситуација се није мијењала последњим одлукама у односу на ову туристичку сезону. Ситуација са такси превозом нема уске повезаности са пандемијом; она је уско везана за регулативу, односно прописе у Републици Хрватској за превоз особа у односу на држављане „трећих земаља“. То се регулише на начин да особа може користити такси из Црне Горе да би некога довела до аеродрома, међутим тим законом није омогућено да се обавља такси услуга из Републике Хрватске према негдје друго, али тако је било и прије ове ситуације са ковидом.
Водитељ Службе за граничну контролу Полицијске управе дубровачко-неретванске, Антун Љубић задовољан је сарадњом на свим нивоима.
-Са граничном полицијом Црне Горе имамо стварно добру сурадњу. Она се базира на дневној комуникацији, будући да смо наслоњени једни на друге, јер све особе које прелазе са једне границе морају доћи и на другу. Kао што вам је познато криминал нема границе, тако да је наша сарадња и упућеност једних на друге неизбјежна. Сарадња постоји, како на локалнм нивоу у односу на сама надлежна тијела која обављају граничну контролу, тако на регионалном и на националном нивоу, и у правилу се све то усклађује на добробит сигурности, поручио је Љубић.
