Измјенама Општег закона о образовању и васпитању, које је усвојила Скупштина Црне Горе, школска година биће подијељена на два класификациона периода, умјесто досадашњих четири. Нова верзија Закона, предвиђа да ће директоре, умјесто школских одбора, бирати министар просвјете, науке и иновација, а биће провјераване компетенције, знање и способности кандидата.
Циљ ових измјена, како су образложили предлагачи, је обезбјеђивање услова за ефикасније функционисање школских и управних одбора, као и остваривање квалитетнијег руковођења радом образовно-васпитних установа.
Главни мотив да се опет уведу два класификациона периода, као модел који је и раније био актуелан у црногорском образовном систему, био је то што су, према објашњењу предлагача, наставници били затрпани административним пословима. Очекују да ће се укидањем четири класификациона периода смањити и притисак на запослене у просвјети. Предлагачи закона су става да наставницима треба да се омогући да се посвете ученицима, ономе што је важно.
Када је ријеч о избору директора, досадашње законско рјешење, како је оцијењено, није дало очекиване резултате већ је изазвало супротан ефекат.
– Умјесто да се оствари циљ децентрализације у поступку избора директора, дошло је до селективне и различите примјене у спровођењу одредби закона , што је за посљедицу имало да органи управиљања не извршавају правоснажне судске пресуде, као и рјешења инспекцијских органа. Такође, по први пут ће се успоставити критеријуми за избор директора образовно- васпитних установа чиме се обезбјеђује транспарентност у поступку избора и могућост одабира најбољих кандидата – наведено је у образложењу предложеног Закона.
Новим законским прописом предвиђена је и новина да чланови школских одбора, односно управних одбора убудуће не треба да се третирају као јавни функционери. Предлагачи су казали да пракса показује да многи нису мотивисани да буду чланови тог тијела због те обавезе.
Према новом Општем закону о образовању, директори школа и вртића убудуће ће се бирати на основу компетенција претходних тестирањем, а министар ће имати поново право одлучивања, уз образложење.
Закон предвиђа да образовно-васпитна установа доставља Министарству пријаве кандидата по конкурсу за избор директора са документацијом, Министарство разматра пријаве и документацију кандидата и сачињава листу кандидата који испуњавају услове конкурса.
– Први пут у избору директора образовно-васпитних установа, кандидати са листе подлијежу провјери компетенција, знања и способности путем тестирања у писаној форми и усменим интервјуом на основу прописаних критеријума. Провјеру ће радити комисија коју образује министар, а коју поред представника Министарства, Завода за школство, односно Центра за стручно образовање, чини и екстерни члан из реда истакнутих стручњака из области образовања за коју се бира директор, што ће допринијети избору најкомпетентнијег кандидата – појаснили су раније из Министарства просвјете за Побједу.
Према важећем закону, директора школа до сада је бирао школски одбор, а министар је само потврђивао избор. Закон је промијењен 1. маја прошле године, како би се, како је тада речено, смањио утицај политике на избор руководиоца школа и вртића министра просвјете.
У међувремену Просвјетна инспекција донијела је око двадесетак рјешења за разрјешење директора школа, а само је у једном случају Школски одбор поступио по налогу инспекције. Тада је почело да се поставља питање сврсисходности Просвјетне инспекције, уколико ШО не поступа по рјешењу, већ има ингеренцију да директора за кога је инспектор донио рјешење о разрјешењу – остави на тој позицији.
Извор: roditelji.me
