На свечаности у ОШ „Милан Вуковић“ додјељене су дипломе „Луча“ полуматурантима који су током школске 2024/25. године остварили најбоље резултате. Посебно признање додјељено је ученику генерације, Вуку Јаничићу, а поред тога, признања су додјељена и ученицима млађих генерација који су се истакли знањем и залагањем.
Како са поносом истиче директорица, Маре Вујиновић, ове школске године већи је број носилаца дипломе „Луча“.
– То су заиста заслужене дипломе, јер су то дјеца која су била изузетна. Многа од њих и на пољима у ваннаставним активностима, свестрана дјеца. И мислим да су изабрали и ђака генерације, који је с правом заслужио ту титулу – наводи она.
Признање ученика генерације за Вука Јаничића је огромна част, али уједно и обавеза да настави са успјесима.
– Иначе сам спортиста у души, тако да ми је мотив каза закажем неки циљ, тежим да га остварим и превазиђем самог себе. Могу рећи да само током школовања стекао дивно, баш широко и корисно искуство, које ће ми сигурно помоћи даље у животу. Бавим се многим ваннаставним активностима, пливање, класична гитара и солфеђо, сликарство, књижевност, страни језици, а омиљени ми је истраживачки рад из области екологије – казао је он.
Кристини Томашевић је драго што ће у средњој школи упознати нове пријатеље, али јој је жао што оставља наставнике, школу и другаре из разреда.
– Генерално у школи није било неких већих изазова, али јесте проналажење времена за учење, дружење и ваннаставне активности. Гимназију уписујем, јер још увијек нисам сигурна шта желим, да бих за те четири године могла да се опредјелим шта бих даље – прича она.
Диплома „Луче“ Софији Томашевић представља и награду и инвестицију за будуће успјехе током школовања.
– Као инвестиција за будуће школовање помаже ми око уписа у средњу школу, јер ми доноси додатне бодове, помаже ми око просјека. Инвестиција ми је још и у будућност, јер ми за почетак представља мотивацију да и даље тако учим у гимназији, коју планирам да упишем, да покушам постати, такође, луча – открива Софија.
Нађа Брђанин открива да јој је драго што је коначно крај, јер се доста трудила и мучила током девет година школовања, а у исто вријеме јој је и жао јер напушта другаре из разреда.
– Доста сам се борила за добре оцјене и на крају сам их и заслужила. Уписујем гимназију, јер не знам чиме желим да се бавим у животу, али мислим да ћу за те четири године пронаћи оно што је право за мене и што ме занима – наводи она.
Сања Караџић открива да је срећна и задовољна што је крај школске године, а истиче да једва чека да види шта јој доноси будућност.
– Вољела бих да се бавим медицином, зато ми је план да упишем медицинску школу. Током школовања ми је највећи изазов био да не поклекнем када ми је било баш тешко, али успјела сам јер сам вјеровала у себе и бодрила се, а имала сам и професоре и веома битне људе у мом животу, који су имали велики утицај, тако да су ми помогли да опстанем у свему – казала је она.
Алекса Бојовић је задовољан постигнутим успјехом и истиче да је лијеп осјећај завршити једно животно поглавље.
– Није било тешко, нисам се превише потресао крајем, пресрећан сам. Једва чекам да упознам ново друштво у средњој школи. Недостајаће ми другари из основне, али није то неки велики проблем – прича са осмјехом Алекса.
За лучоношу Луку Ђокића крај основног образовања је чудан, јер сада се, како је казао, све мијења.
– Биће нови наставници, нови људи око мене, нови ђаци, па је мало чудан осјећај што је све тако брзо, одједном у посљедњих три мјесеца. Раније је све ишло споро, а сад одједном је прошло тако брзо, да не могу да се навикнем да је све готово – прича он и додаје да му је током школовања највећи изазов био да пронађе заједнички језик са свима.
Свечаност додјеле диплома „Луча“ почела је интонирањем химне школског хора, којег води професорица музичког васпитања Јована Ражнатовић Мустур, а који је отпјевао још „Има један град на мору“, затим „Оду радости“ у част лучоноша и за крај „Заувјек моја“ у којој је соло тачку имао талнетовани Лука Ђокић.
