Чланови УБНОР-а и антифашиста Херцег Новог подсјећају на 25. април, дан када је 1833. године рођен Марко Миљанов Поповић Дрекаловић, црногорски војвода, књижевник и перјаник књаза Данила.
Како истичу, Марко Миљанов је као млад ратовао и командовао у рату са Турцима, те дао велики допринос стицању независности Црне Горе, у којој је као независној држави постао први градоначелник Подгорице.
-Као и већина људи тог времена, Марко Миљанов је био неписмен, све до својих педесетих година, када се описменио и посветио писању мемоарских казивања, чији је свједок био. Описујући збивања тог времена, увијек је стајао на трагу историје, остављајући будућим генерацијама писане трагове о нашој домовини у не тако лијепим временима. Име и дјело црногорског великана остаће дубоко укоријењено у црногорску историју и културу, као синоним за непролазне вриједности, које данашњим генерацијама морају бити опомена да у времену пуном изазова сачувамо оно највриједније, наводе у из УБНОР-а и антифашиста ХН.
Подсјећају да јунаштво и чојство чине нераскидиво јединство у систему живота и дјеловања у Црној Гори, те је најпознатије дјело Марка Миљанова „Примјери чојства и јунаштва”.
-Како тада, тако и данас бранити себе од другога сматрамо јунаштвом, док се најчаснијим сматра управо чојство описано у Поповићевим дјелима и суштини доброчинства ђе се величина човјека огледа у снази да другога одбрани од себе. Чувати част значи одолијети свим изазовима и остати досљедан на своме путу, те је тако Марко Миљанов знао рећи: “Радији сам погинути главом, но образом”. Од великог човјека и писца, морамо учити и данас када су темељне вриједности Црне Горе пољуљане. Он је говорио: “Домовина је исто као мајка… Домовина је вјечна и њу у срце морамо да носимо ако смо људи и ако смо прави њени синови. Домовина може бити или у сред срца или у потплаће обуће. Из срца се она не избацује лако, а ко је носи на потплаће, она се лиже са свакијем кораком и ишчили ка паучина. И кад се тако изгуби, ондар чоек постаје крдо. Чувај се тога дијете, ка живога огња. Чоек без домовине, или, што је исто, са осрамоћеном домовином, више и није чоек”. Ове ријечи морале би бити водиља свим грађанима наше државе у очувању њених вриједности, уз сјећање на оне који своје животе положише, да би Црне Гора живјела.
Херцег Нови, кроз вријеме често је бивао колијевка многих великана, мирна лука и уточиште у многим невољама. Можда баш због тога је и Марко Миљанов одлучио да у питомом Херцег Новом одброји своје посљедње овоземаљске дане. Из плаве и питоме Боке, овај великан свога добра испраћен је са свим почастима у своје родне Куче, наводе из УБНОР-а и антифашиста.
-Херцег Нови је као и свим другим знаменитим гостима одао почаст постављајући спомен плочу на кућу у којој је преминуо и бисту у парку “Боке”. Садашња канцеларија УБНОР-а и антифашиста у Херцег Новом налази се баш у кући из које је Марко Миљанов испраћен на вјечни починак, што нас обавезује да водећи се његовим мудростима, останемо досљедни правим вриједностима са циљем очувања црногорске традиције, тежећи ка савременим европским вриједностима. На крају, напомињемо да би чувена изрека “Јунак чојку, коња води”, морала бити водиља у данашњим превирањима и честим непромишљеним потезима, закључују из УБНОР-а и антифашиста ХН.
