Симболи предузећа некадашње Југославије, сабрани у поставку представљени су синоћ Новљанима и гостима на изложби графичког дизајнера Огњена Ранковића под називом „Југо лого“ у Титовој вили. У поставци је 450 логоа, који се налазе и у његовој књизи „Југо лого: Графичка идентификација у Југославији“.
Како је за РТХН казао Ранковић, пројекат креирања изложбе надовезан је на серију фотографија модернистичке и бруталистичке архитектуре у региону, на чијим су фасадама и данас примјетни избиједели симболи.
– Ту је настала идеја да покушам да их сачувам од заборава, али да уједно сазнам што више аутора који потписују та рјешења. Ова поставка је конципирана прошле године и до сада је гостовала у Хрватској, Босни и Херцеговини, Македонији и сада у Црној Гори, а у међувремену сам набавио неке нове публикације, тако да сам проширио саму архиву, па планирам да допуним изложбу. Такође, да урадим и друго издање књиге, које ће бити много опширније – наводи он.
Публикација и поставка су Ранковићев покушај да од заборава сачува ауторе који су у оригиналу дизајнирали симболе југословенских предузећа.
– Обзиром да и сам долазим из те струке, а у образовању увијек су нам као примјере наводили америчке и швајцарске ауторе, док са друге стране и ми смо имали врло стручне дизајнере, који су сплетом околности пали у заборав, тако да је главни циљ пројеката да њих вратимо међу општу јавност – прича Ранковић.
До материјала за изложбу и публикацију није било лако доћи, открива Ранковић, јер у архивима нема много тога сачуваног.
– Тако да сам да сам заправо већину информација налазио у старим публикацијама из 70-их и 80-их година, из монографија аутора. Идеја ми је све време била да издам књигу, јер је то исто један од производа овог пројекта –казао је он.
Све је почело са зградом некадашњег Београдског издавачког завода, гдје је Ранковић изнајмљивао атеље, па је БИГЗ-ов лого Милоша Ћирића први који је сачувао.
Изложба је реализована на иницијативу директора маркетинга у Институту „Др Симо Милошевић“, Николе Мрачевића и Стефана Шпирића, а Ранковић је истакао да је Титова вила најприкладније мјесто за поставку ове врсте.
