У току је процедура усаглашавања и доношења Измјена и допуна Просторно – урбанистичог плана као најважнијег стратешког документа за Општину Херцег Нови. Кроз овај план се третира и једно од горућих питања саобраћаја и изградња општинске заобилазнице око Херцег Новог.
Презентација плана ће бити организована у Општини Херцег Нови, након празника, на којој ће заинтересовани имати прилику јавног увида на предложена рјешења из области планирања простора, градње, урбанизма, инфраструктуре, саобраћаја…Презентација ће бити организована у координацији са Министарством екологије, просторног планирања и изградње. Грађани ће имати и могућност увида у будућу трасу заобилазнице, појашњава за РТХН архитекта Ранко Ковачевић, члан Савјета за ревизију Просторног плана испред Општине Херцег Нови, уједно и руководилац Радног тима општине за израду измјена и допуна ПУП-а и савјетник за архитектуру и урбанизам у Агенцији за изградњу и развој града:
– Саобраћајни проблем и питање заобилазнице је вишедеценијски. Први кораци су направљени прије 15 година. Свима је јасно да је магистрала недовољна за транзитни саобраћај, јер су се насеља толико проширила да је та магистрала заправо једна градска улица. Имамо двоструку њену улогу. Прва је да буде градска улица, да је користе становници, а друга да буде транзит од Дебелог бријега до Каменара. Сви знамо шта се догађа и плашимо се шта ће овог љета да буде.
Са нивоа државних планова предвиђене су ствари које су „широке руке“ а то су брзе саобраћајнице,односно, саобраћајнице за брзи моторни саобраћај:
-Та брза цеста треба да крене од Дебелог бријега, иде на Камено, преко Ластве и изађе на Вериге и на тај потенцијални мост, те даље би ишла залеђем Тивта све до Улциња. У другој варијанти она треба од Сасовића да се спусти у зону Зеленике, Змијица и да неким подводним мостом прелази на Луштицу , па Забрђем да иде према Крашићима. Обје варијанте су врло тешке. Велики проблем да комисије УНЕСКО-а сматрају да ће тај мост да поквари слику пејсажа Боке, објашњава Ковачевић.
Предвиђене су три приступе саобраћајнице са три прикључења због чега није доступна свима који су поред ње. Она је искључиво за транзит. Ауто пут има два пута по двије траке плус зауставну, што значи шест трака и зелени размак, док брза саобраћајница има исто двије траке без треће зауставне са стране, што значи по седам метара једног и другог коловоза и размак између од 2,5 метра зеленила, као што је булевар кроз Будву. Та брза цеста је државни пут и требало би да га финансира држава. Плановима на нову држава предвиђа и попречни ауто пут, од границе са БиХ код Нудола на страни Црне Горе би долазио ауто пут и даље преко Грахова, Драгаља, Чева и прикључком испред Подгорице на ауто пут Бар – Бољаре и наставио према Скадру…
Има ставова међу стручњацима, који кажу, ако би направили ауто пут, који не би нагрдио нашу општину, онда нам та брза саобраћајница не би ни требала.
Ова брза саобраћајница је замишљена као заобилазница за све приморске општине. У плану је и општинска саобраћајница као заобилазница,која је нама неопходна, сматра Ковачевић.
Наводи да је то трећа варијанта неког пута који би требало да растерети магистралу.
-То је општински пут, нормалан пут који би имао два пута по двије траке, евентуално, трећу гдје је потребно. На њега се могу прикључивати сви, који живе у близини плус повезаност насеља и залеђа. Он би требало да иде из Суторине, прође Мојдеж , Ратишевину, преко Сушћепана, испод Требесина, пресјекао би Поде излазио на Драгомир и одатле би се изашло на луку Зеленика. То је први дио, а други дио би ишао залеђем ривијере и излазио у Каменарима, појашњава Ковачевић.
Двострука је улога заобилазног пута.
-Он јесте заобилазница да се магистрала растерети, био би веза насеља у залеђу. Наша насеља су радијална, сва су везана са центром. Ако хоћете да идете са Мојдежа на Поде, морате да дођете у град и идете у гужву на маигистралу, преко кружног тока до Пода. Овако би се постигле попречне везе између насеља у залеђу, прије би се долазило и магистрала би била растрећена. То би унаприједило животни простор, туризам, пољопривреду, имања да се одржавају и у сваком моменту повежу.
У нашем плану постоји двије варијанте заобилазнице, објашњава Ковачевић.
Још прошле године је Управа јавних радова, када је био на челу Боро Лучић, расписала конкурс и прошао је процедуру:
– На крају имамо пројектанта, то је једна фирма из Подгорице, с њима смо ступили у контакт, дали смо сугестије радна група и Агенција за изградњу и развој града. И даље радимо на томе.
Важна напомена, када буде јавна расправа, коју ће моћи сви да виде да та линија пута – није коначна, она ће да буде мало коригована. Очекујемо највише корекција према насељима. Цијелом трасом знају се власници приватних парцела.
Пројектант је у обавези да доведе геометре да се уради теренски снимак у циљу да се технички елеманти и геолошко испитивање конструктивно припреме, уколико се дође до одређених терена који захтијевају веће трошкове. У том случају ће се опет кориговати траса пута, оцјењује Ковачевић.
Након та два испитивања пројектанти ће да ураде идејно рјешење. Иза тога се прави главни пројекат као и план експропријације, слично као што је било када се градио пут према Требињу.
Ковачевић не очекује да ће у наредне двије године бити могуће испројектовати и изградити ову веома важну саобраћајницу за Општину Херцег Нови.
Више детаља у разговору са архитектом Ранком Ковачевићем у емисији РТХН Новско јутро, 20. мај (YOU TUBE).
