Историјско културно предавање „Адмирал“, посвећено адмиралу Фјодору Ушакову и српским адмиралима у руској царској армији и њиховом утицају на историјске прилике тог времена, одржано је у Градској библиотеци у Херцег Новoм.
Предсједник Удружења Михољски збор, Зоран Нишавић каже да су одабрали Херцег Нови због тога што у овом граду постоји црква посвећена адмиралу Ушакову као и гробље на којем су сахрањени Руси који су 1917. напустили своју земљу и дошли у Боку.
-Као што каже Гордана Булатовић из Удружење српско – руског пријатељства, обогатили су град Херцег Нови културно, економски као и на друге начине. Тема предавања је Св. Фјодор Ушаков , као и адмирали српског поријекла који су учествовали у царској руској морнарици, казао је он.
Како истиче Нишавић, братске везе са руским народом и државом значајно су унапријеђивани кроз године.
– У цијелом овом пројекту нисмо били сами, ту је Удружење из Русије, Удружење подморничара из Београда, са нама је био и контраадмирал Бошко Антић . Било је доста тога занимљивог и везаног за српски и руски народ, као и за наше крајеве овдје, а посебно за Боку Которску, рекао је Нишавић.
На предавању је било ријечи и о адмиралу Матији Змајевићу, човјеку који је одрастао на простору Боке, а који је, по ријечима Нишавића, био најистакнутији српски морепловац у историји руске морнарице.
-Ступио је у флоту цара Петра Великог, а у ратовима, када се доказао, поставио га је за адмирала. Змајевић је свој радни вијек завршио као адмирал и оснивач Каспијске флоте, рекао је он.
Предавање је организовано онлајн а учествовали су предавачи из Црне Горе, Србије, Русије, Туниса, Либана и Јужноафричке Републике.
Подсјећамо руско гробље на Савини, деценијама је било запуштено а обновљено је 2006. године заслугом и напором Друштва руско-српског пријатељства и добровољаца из Херцег Новог. Освећење камена темељца обављено је 17. маја 2006. године, а новоизграђени храм освештао је 2007. године Митрополит црногорско-приморски Амфилохије. Фојдор Ушаков био је поморски генерал царске Русије, који је у вријеме Светога Петра Цетињскога боравио у Црној Гори и учествовао у биткама против Наполеона Бонапарте 1806. године, бранећи Боку од француских освајача. Умро је у 74. години и сахрањен је у Санаксарском манастиру. Канонизован је од стране Руске православне цркве 3. августа 2001. године за свеца заштитника.
