Центар за рани развој Клиничког центра Црне Горе организовао је у Подгорици 4. симпозијум о поремећајима из спектра аутизма, као прилику за размјену знања, дискусију о савременим приступима и унапређење праксе у раду са особама из спектра аутизма, а поводом Свјетског дана свјесности о аутизму, који се обиљежава 2. априла.
Овогодишња тема симпозијума „Нови хоризонти спектра: Изазови и могућности разумијевања аутизма“ настала је са идејом да се јавност упозна са аутизмом из различитих научних и друштвених аспеката, те да окупи стручњаке из области дијагностике, терапије, истраживања аутизма, као и друштвене инклузије.
Директор Клиничког центра Црне Горе, др Александар Радовић отварајући симпозијум је истакао да и шире окружење треба да се посвети инклузији и едукацији.
– Медицина по себи не може пружити тренутни максимум, без доприноса заједнице. Ова два елемента комбиновано јесу наш једини пут ка општем добру. У склопу Клиничког центра Црне Горе урадићемо све што је у нашој моћи да се унаприједимо свјесни свих проблема и изазова са којима се суочавају на првом мјесту дјеца са аутизмом, њихове породице и старатељи, али и колеге љекари – навео је Радовић.
Подсјетио је да у Центру за рани развој КЦЦГ тренутно ради 26 запослених – три психијатра, три логопеда, један дефектолог – соматопед, један дефектолог – олигофренолог, један клинички психолог, четири психолога, два социјална радника, двије сестре са високом школом, шест здравствених техничара, три представника администрације.
– Црна Гора за сада нема регистар особа који имају неки поремећај из спектра аутизма, али информације Центра за рани развој су велико упозорење да се што прије морамо реорганизовати на најширем фронту. Подаци Центра за рани развој из јануара 2025. године кажу да су колеге радиле са 557 дјеце, од тога дјечака 439, а дјевојчица 118. Ипак, значај број њих је у процесу дијагностике, дио њих одлази у иностранство, а уз то дио родитеља услијед стигме и страха одбија да прихвати постављену дијагнозу – казао је директор КЦЦГ.
Радовић је указао на чињеницу да број дијагноза аутизма у Центру за рани развој расте. Током 2023. постављено је 105 дијагноза аутизма, а током прошле године било их је 167.
– Рана интервенција је оскудно присутна услијед све већег броја дјеце, што би са друге стране требало да прати повећање броја запослених, ширење просторних капацитета и интензивна едукација – навео је Радовић.
Државна секретарка у Министарству здравља доц. др Милена Цојић је истакла да је у Црној Гори у посљедњим годинама препозната потреба за стварањем свеобухватнијег приступа у подршци дјеци и родитељима који се суочавају са изазовима из спектра аутизма, нарочито у најранијим фазама развоја.
– То је један од разлога зашто је Влада Црне Горе у октобру 2023. године усвојила један веома важан стратешки документ – Стратегију раног развоја дјетета 2023. до 2027. То је кључни документ који препознаје значај интервенција у најранијем развоју. Посебно је важно што је у оквиру ове стратегије дефинисан конкретан план и низ активности које су усмјерене ка раној интервенцији за дјецу из спектра аутизма. Уз различите здравствене, образовне и социјалне услуге, као и систем подршке породицама овај документ ће имати за циљ да омогући дјеци са аутизмом да остваре свој пуни потенцијал и буду равноправни чланови друштва – саопштила је Цојић.
Специјалиста дјечје и адолесцентне психијатрије у Центру за рани развој Клиничког центра Црне Горе, др Ива Ивановић напомиње да друштвени аспект аутизма не смије бити занемарен.
– Особе са аутизмом често се суочавају са предрасудама, неразумијевањем и социјалном изолацијом. Задатак наше генерације је чојство и јунаштво у грађењу инклузивног друштва које препознаје и вреднује различитости, пружа подршку, ствара једнаке могућности за све своје чланове. Уз заједничке напоре морамо радити на подизању свијести, едукацији заједнице и креирању политика које ће унаприједити положај особа са аутизмом и омогућити бољи квалитет живота свих нас. Аутизам није страшна ријеч, није недостатак, већ јединственост – поручила је Ивановић.
Важан дио данашњег симпозијума су и многобројна стручна предавања и дискусије, те су прилика да се отворе значајна питања, али и дају важни одговори који би могли побољшати квалитет живота особа из спектра аутизма.
Извор: Медиа Биро
