„Обично-необично вече са дипломатом и академиком Дарком Танасковићем“ одржано је синоћ у дворишту Куће нобеловца Ива Андрића, а том приликом промовисано је и специјално издање часописа „Поредак“ које је посвећено овом истакнутом академику и професору емеритусу.
Публика је имала прилику да чује дјелић богатог животног искуства дипломате, лингвисте, преводиоца, ерудите, родољуба, Дарка Танасковића који је одмјерено и смјерно откривао изузетне животне и дипломатске приче.
Вече Дарка Танасковића у Кући нобеловца Ива Андрића носи посебну симболику и повезаност двојице истакнутих личности – дипломата, књижевника и интелектуалаца, људи широких видика и дубоких разумијевања свијета и људи, истакао је у поздравној ријечи предсједник Општине Херцег Нови, Стеван Катић.
-Велики Добрица Ћосић назвао је Танасковића „интелектуалцем са самог врха живе српске културе“, истичући да он служи духу екуменизма и хришћанској љубави међу људима – управо то су вриједности због којих смо вечерас овдје. Оно што Танасковића чини истинским интелектуалцем нису само његово образовање, знање и искуство, већ и његова морална свијест, интегритет и врлине које посједује. Његова способност да размишља и дјелује у складу са принципима праведности и одговорности према људима и друштву показује да је интелектуалац у правом смислу те ријечи – неко чија ријеч и дјело надилазе књиге и дипломе, а чије наслијеђе ће засигурно надићи епоху у којој живи и ствара, истакао је Катић.
Како је казао, велико је задовољство што је и господин Танасковић Херцег Нови изабрао за један од градова које зове домом.
-Овај академик и дипломата, са урођеном стваралачком интуицијом, сјајно познаје Херцег Нови и Боку, историју, баштину и традицију наших простора – сјетимо се његових запажања у документарном филму „Сјај Херцег Новог“, током бесједа на књижевним вечерима и на Тргу од ћирилице или у интервјуу за специјал часописа „Поредак“, гдје је истакао значај Милоша Јанковића. Поштовани господине Танасковић, хвала Вам што сте с нама вечерас, што нас обогаћујете својим знањем и искуством, што својим животом и дјелом показујете колико је значајно повезивати културе, идеје и људе, казао је Катић.
Амбасадор Републике Србије у Црној Гори, Небојша Родић истакао је да је необично што се за живота и уз присуство професора Танасковића говори о његовом дјелу интелектуалном, књижевном, професорском, дипломатском, као да то неће чинити и убудуће. Додао је и да је необично што је сарађивао и био свједок начина рада професора Танасковића, његовог оца – генерал пуковника Рајка, али и његове кћери Јелене у Министарству спољних послова те истакао да је заједничка нит све три генерације да су вриједни и одговорни прегаоци посвећени свом народу и отаџбини.
-Признање – доајен српског елитног дипломатског ешалона са лентом није никаква лента већ признање које се односи на најистакнутијег, најдуговјечнијег, најзначајнијег српског дипломату. То је највиши и најзначајнији круг дипломата и тиме се професор Танасковић придружио интелектуалцима који су дио свог живота и радног вијека провели у дипломатији као Дучић, Андрић и Црњански, истакао је Родић и додао да професора Танасковића красе можда и заборављене врлине – људска смјерност и на тај начин исказан однос према животу.
-Ретроспектива досадашњег живота проф. Танасковића, посвећеног породици и држави, показује сву суштину његове природе која се огледа у једноставности, ненаметљивости, а истовремено и неопходности да га чују они који одлуке доносе, благости у слушању али и бриткости у извршавању, казао је Родић.
Представљајући специјално издање магазина „Поредак“ посвећено професору Дарку Танасковићу, уредник ђакон Ненад Јовановић је истакао да је ријеч о „човјеку истинске ренесансне величине“ који је, према ријечима Господњим „истински град који на гори стоји и који се не може сакрити“.
-Специјално издање „Поретка“ обично се приређује на крају нечије каријере, а ми знамо да је пред проф. Танасковићем остало још пуно тога што ће узнијети као уздарје Господу и као неку врсту продужене литургије. На тај начин посматрам његово дјело, оно је литургијски принос, дар Богу и због тога његово име свједочи о томе какав је то човјек. За нас је битно да овакво издање постоји, много битније него за проф. Танасковића јер читајући ретке који су објављени, а који су писали патријарх Порфирије, митрополит Иринеј, професор Радован Биговић и други, ми треба да покушамо да досегнемо до тих висина и врлина које својим животом и радом свједочи проф. Танасковић, истакао је Јовановић.
Како је на почетку вечери појаснио модератор и организатор програма, новинар Перица Ђаковић, вече је названо обично јер је Дарка Танасковића, обичног човјека могуће срести у продавници, на шеталишту, на плажи, а необично по ономе шта је све сабрао његов живот. У разговору је било прилике да публици открије како је одлучио да студира орјенталну филологију, на велико изненађење својих родитеља који су, како каже, очекивали да упише „нешто нормално“, али се никада није покајао. Било је ријечи о интересантним сусретима на Брионима гдје је, као тек дипломирани филолог, упућен да преводи с арапског повјерљива документа за конгрес несврстаних, дипломатском службовању у Турској, Азербејџану, Ватикану, раду при УНЕСКО-у и невјероватној улози и значају позиционирања Југославије, касније Србије у свјетском друштвено-политичком поретку. Како је истакао проф. Танасковић „животни избори су изабрали њега, а не он њих“. Један од њих био је да Херцег Нови буде његов други дом уназад већ 25 година.
-Уколико некога љубав може да квалификује да га други сматрају својим суграђанином, онда тај услов испуњавам. Све остало је ствар пријема, доброте и широкогрудости Новљана. У овом за мене срећном тренутку, сјенку баца то што моја супруга Весна није са нама, она је нажалост отишла. Наш долазак у Херцег Нови је великим дијелом њена заслуга, будући да је родом Херцеговка, Требињка. Уз то, имао сам и ја једну важну копчу са Херцег Новим – ватерполо, а овдје су сви или играли или тренирали или мало тренирали, али су сви били на Шкверу. Имао сам људе које сам знао још из времена када сам играо ватерполо, казао је професор Танасковић.
У Херцег Новом је препознао оно што током цијелог живота покушава да удружи – универзално и национално.
-Вјерујем да не постоји човјек који је мондијалиста, у позитивном смислу, а да истовремено није дубоко утемељен у свом националном идентитету, традицији. С друге стране, бити утемељен само у својим националним вриједностима, а бити затворен за свјетске вриједности, то је нешто што не води никуда. Уопште није компликовано јер ако су и једна и друга аутентичне, онда нису супротстављене. Херцег Нови, град с посебним господством, дубинским осјећањем своје традиције и величине, а истовремено истакнуутом отвореношћу, управо то показује, казао је проф. Танасковић.
Међу градовима урбане културе, као што је Котор, у Херцег Новом ту нит људи носе у већој мјери него у другим мјестима овог дијела приморја.
-У Херцег Новом је било много значајних људи који су ходали његовим улицама, али никада се нису нелагодно осјећали због тога што би неко уочавао њихово присуство на наметљив начин. Новљани су сматрали да су ти велики људи који ходају њиховим градом, нормално ту, да је то природна ствар јер је Херцег Нови дио свијета. Тако доживљавам Херцег Нови и због тога ми је увијек био близак. Постоји потпуно аутентична спонтаност, ширина, отвореност, али и веома љубоморно чување властите традиције, онога што је најсветије у нашем националном идентитету и у том смислу се осјећам као код куће, као да се овдје на овом малом дијелу приморске земље реализовао или је близу реализације тај идеал истовремено националног и универзалног. То је нешто због чега се осјећам пријатно, бити суграђанин ако ми то дозволите, или бити обичан грађанин и наставити оно чиме се бавим на другим хоризонтима, казао је професор Танасковић.
Међу бројном публиком, били су и конзул Републике Србије у Херцег Новом, Мићо Роговић, секретарка за културу и образовање, Ана Замбелић Пиштало, као и представници црквене заједнице.
