Роман „Са сунцем у очима” Оливере Доклестић, промовисан је синоћ у пуној сали Удружења књижевника у Београду. О књизи су говорили професори, књижевни критичари: др Петар Пијановић, др Стојан Ђорђић, др Марко Недић и проф. Светлана Градинац.
Роман „Са сунцем у очима” Доклестић је писала три године а објављен је у издању „Свет књиге” уочи Сајма књига у Београду, у октобру ове године. Рецензију су написали др Стојан Ђорђић и проф. Светлана Градинац.
Доклестић у новом роману пише о преплитању необичних људских судбина, о вези умјетности и психичких стања, о путовањима људске душе које немају временске и просторне границе, о томе како се сопствена туга и бол лијече помагањем другима, о томе како смо повезани на овом свијету а да тога и нисмо свјесни, и о томе да постоје и неке друге димензије живота, изван онога што сматрамо реално спознајом свијета.
Како каже за РТХН, тема романа прати судбину љекара психијатра, говори о његовој посвећености пацијентима са епилепсијом и шизофренијом али и имагинарном сусрету са Винсет ван Гогом, преплићући њихове судбине кроз преклапање времена.
Оливера Доклестић је рођена у Херцег Новом, 1962. године, гдје је завршила основну и средњу школу. Грађевински факултету завршила је у Београду, а постдипломске студије на Универзитету у Новом Саду, где је стекла звање доктора техничких наука.
Поред бављења професијом инжењера, Оливера Доклестић пише и објављује поезију и прозу. Есеје, поезију и приповјетке објављивала је у бројним часописима и зборницима за књижевност и умјетност, а више есеја из историје Херцег Новог и Боке Которске у зборницима из науке и културе.
Објавила је: збирку документаристичких приповједака „Прашине кораци“ (1996), роман у три дијела „Софијине кћери“ (2000. и 2006. – два издања на српском и једно на енглеском језику), збирку приповједака „Између камена и воде“ (2005), збирку путописних есеја „Црно бијели градови“ са драмом: „Бијели голуб превлачки“ (2009), збирку приповједака „Шапатом“ (2014); романе „Четврта димензија“ и „Љубав и лажи или Кућа од картона“ (2018), аутобиографски роман „Како преживјети женидбу краља Вукашина“ (2023) и роман „Са сунцем у очима“ (2025).
Објавила је и збирке поезије: „Кап по кап“ (1999), „Опуномоћени запис“ (2002), „А ја бих само да са тобом ћутим“ (2008) и „Мисли моје на бесаност зову“ (2020). Приредила је монографије: „Српска закладна поморска школа“, „Задужбинска школа у Србини“ (2018) и „Награђени просвјетни радници за животно дјело (2011–2025)“ са кратким историјатом школства и школских објеката у општини Херцег Нови (2025).
По мотивима Доклестићкине приповетке „Пуковник Тотовић“ урађена је радио драма у циклусу емисија „Код два бела голуба“, Другог програма Радио Београда. Оливера Доклестић је учесник телевизијског серијала „На веслу прича“.
Заступљена је у антологији женске црногорске поезије „Сневне Евине кћери“; у антологији савременог црногорског прозног и поетског стваралаштва „Писмо“ и у антологији женског прозног стваралаштва у Црној Гори ауторке др Софије Калезић „Минервиним трагом“. Херцег Нови и Бока Которска су поднебље где Оливера Доклестић налази неисцрпан извор за своје књижевне инспирације.
