У организацији Јавне установе Градска библиотека и читаоница Херцег Нови у башти музеја Мирко Комненовић уприличена је промоција књиге „Мој живот“ Маге Магазиновић ауторке Јелене Шантић, уз пратећу изложбу. Књигу “Мој живот” је започела да уређује Јелена Шантић, балетска умјетница, историчарка игре и мировна активисткиња, која је у Маги препознала претечу свега онога што савремени покрет данас носи: слободу израза, интегритет форме и друштвену ангажованост. Нажалост, Шантић није дочекала да књига буде објављена. Уреднички и истраживачки посао довршила је Марија Јанковић, дајући овом рукопису форму која истовремено поштује његову фрагментарност и освјетљава његову дубину.
-Ја сам осетила потребу да то наставим и о нда сам истраживала, проналазила шта је Мага радила, које су то кореографије, шта је Мага писала, ко јео Маги писао, ко су били Магини ученици, какав је стил њен био и тако да смо ову књигу заокружили и пред вама је књига о жени која је живела испред свог времена, рекла је Јанковић.
Драмска ауторка Јелена Кајго, ауторка представе “Мага” истакла је да су Америка И Европа имале Исидору Данкан, а Београд је имао Магу која је по узору на Данкан спознала савремени плесни покрет.
-И то ће постати њена животна љубав и амбиција и жеља да тај стил игре донесе у Београд у тренутку када Београд још нема ни класичан балет, обично су све земље у Еврошпи имале класичан балет па је та класика разбијана тим модерним стилом игре. ми смо класику добили тек 1923. године када је, када су нам је руски емигранти донели у Народно позориште. Имали смо тај неки интересантан след, да смо прво имали најсавременији плесни стил директно под утицајем Исидоре Данкан, а тек онда класичан балет и то можемо да захвалимо Маги Магазиновић која 1910. године оснива у Београду школу за ритмику и пластику по узору на Исидору Данкан, рекла је Кајго.
Главни уредник и директор издавачке куће „Клио“ Зоран Хамовић појаснио је да је књига Мој живот објављена у оквиру едиције Клепсидра, која је посвећена изузетним појединцима.
-Што је мене највише узбудило кад читам и сазнајем, заправо оно што јесте Мага, то је начин на који је она побиједила своју околину у свом времену. Другим речима припадала је, носила је друго вријеме у себи и то не само ту гдје је живјела, него апсолутно може да се каже да је она све оно што је чинила, чинила на једном међународном нивоу стварајући један амалгам потпуно новог односа, не само према игри, него и односу према женама и односу према роду и стварајући амбијент разумевања а не само игнорисања онога шро су жене чиниле, рекао је Хамовић.
Језгро напетости које је створила Мага Магиновић дјелује још увијек, истакао је Хамовић.
-Она и дан данас инспирише људе. Она и дан данас све нас охрабруке да мислимо слично њој да пробијамо антрополошкеоквире времена у коме јесмо или да укидамо и побјеђујемо стандарде које ће бити некакво сутра. Она заправо није прошлост,она је трајна, трајна будућност, наводи Хамовић.
Модератор вечери посвећене животу Маге Магазиновић била је професорица Ксенија Ракочевић.
