Одбор удружења угоститељства и туризма организовао је округли сто на тему “Туристичка статистика“. Секретарка Одбора Сања Марковић казала је да су одвијање овогодишње туристичке сезоне пратиле опречне информације о ефектима туризма.
Приходи од туризма се објављују на бази процјене Министарства економског развоја и туризма и Платног биланса ЦБЦГ, а туристички промет на основу прелиминарних података локалних туристичких организација. Таква ситуација умањује значајну позитивну улогу коју туризам има у црногорској економији. Туристичка статистика доступна у реалном времену и правовремене анализе засноване на званичним подацима, су основ доношење валидних закључака о природи и кретању туристичке потражње у националним економијама – истакла је Марковић.
Генерална директорица Директората за развојне политике у туризму, Александра Гардашевић Славуљица, истакла је да је неопходно имати снажну статистику у систему, како би се доносиле добре пословне одлуке.
Трен у савременом туризму је јасан: само квалитетни статистици подаци обезбједјују дуговорчно квалитетне одлуке у сектору. Добри подаци значајно би помогли при одабиру стратешких тржишта, дефинисању адекватних маркетиншких кампања и циљних група.Један од показатеља успјешности развоја туристичке дестинације је туристички промет, изражен у ноћењима, и приликом дефинисања наведеног, неопходна је ажурност, ефикасност и тачност статистичких података – истакла је Славуљица Гардашевић.
Она је представила и сугестије које је UNWТО дала на Извјештај о статистици у црногорском туризму, казавши да су у њему уочени бројни недостаци који се углавном односе на податке о туристима у нетржишним облицима смјештаја.
– Ове информације углавном прикупља гранична полиција у земљи, аеродроми и крузери, али је неопходно побољшати овај вид евиденције са аспеката међународних долазака туриста – казала је она, додавши да прикупљање података мора бити ефикасније, јер је процес прилично спор.
Осим ноћења, потребни су нам и додатни подаци, као што су разлози доласка и просјечан боравак туриста, те њихови трошкови.
-Ако дефинишемо главни разлог њиховог доласка у Црну Гору, онда можемо дати и значајан инпут Националној туристичкој организацији како да дефинише своје маркетиншке промотивне кампање и ка којим циљним групама – истакла је Славуљица Гардашевић.
Додала је да је неопходно да имамо јединствени онлине систем са статистичким подацима и студијама.
Ернад Колић начелник пословних статистика МОНСТАТ, истакао је да је од изузетне важности имплементација сателитских рачуна у туризму И створити јединствен информациони систем који би повезао све локалне туристичке организације у Црној Гори, МУП, МОНСТАТ, НТО, локалне секретаријате, Управу прихода и царина, те Управу за некретнине.
Колић је рекао да би било добро покушати са имплементацијом е-виситора, по узору на Хрватску, али у складу са нашим приликама и законским оквиром, истичући да су у сталној комуникацији са њима како би се нашао најбољи модалитет за његово коришћење.
Луција Рудеж и проф. др Синиша Томић представили су модел е-виситора и подијелили искуство Хрватске у његовој имплементацији.
Они су појаснили да еВистор представља информациони систем за пријаву и одјаву туриста, те да би га користили, физичке и правне особе које дјелују као пружаоци услуга смјештаја (изнајмљивачи), треба да имају само рачунар или мобилни уређај с интернет везом. Посавјетовали су црногорске колеге да није добро копирати хрватско рјешење, већ треба уважити специфичности нашег туризма. Нови систем биће прихватљив привреди ако буде доприносио мањим трошковима пословања и уштеди времена – навели су они, додајући да свој успјех Е-виситор дугује у значајној мјери повезаношћу са системима других институција, попут полиције.
Никола Милић, Kаса Дел Маре, изразио је увјерење да ће након овог округлог стола свијест црногорског туризма бити промијењена у односу на то колико је квалитет значајнији од квантитета.
Код нас се још више придаје важности квантитету. Црна Гора треба да мијења свијест ако се жели развијати као дестинација луксузног туризма гдје је квалитет најбитнији – рекао је он, додајући да је потребно укључити привреду у радну групу која ће допринијети бољој статистици у туризму.
Наглашава да еВиситор није програм који ће да нам ријеши пословање на црно, већ се мора повећати број туристичких инспектора. Такође, неопходно је едуковати угоститеље и хотелијере како би користили савремене сервисе за унапређење пословања.
Биљана Сотировски из Министарства економског развоја и туризма сматра да ће систем евиденције у наредном периоду бити унапријеђен. Душка Павићевић, НТО, истиче да је већ неколико година јасна потреба развијања новог информационог система те се нада корацима у том правцу. Драган Дашић, МУП, указао је неусклађеност термина туриста у различитим законима, наводећи да се тако евидентирају и странци на привременом боравку и раду, којима је ове године издато 40.000 дозвола.
Сања Марковић сматра да је потребно поједноставити регистрацију приватних издавоца смештаја како бисмо имали већи број пријављених пружалаца ове услуге. Ивана Гајовић, хотел „Рамада“, наводи да су подаци „жила куцавица“ за било коју врсту планирања. Иван Коматина, УПИЦ, указао је на проблем неповезаности РБ90 и Централног туристичког регистра, што је потребно отклонити. Наташа Девић из ЗЗЗЦГ коментарисала је потребу праћења запошљавања у реалном времену, истичући да послодавци касне са пријавом запослених.
