Готово три четвртине запослених у медијима у Црној Гори прима плату која је нижа од просјечне зарадеу држави, показало је Истраживање о социо-економском положају новинара и новинарки и других медијских професионалаца, које је истраживачка агенција Defacto Consultancy спровела за потребе Мисије ОЕБС-а у Црној Гори и Синдиката медија Црне Горе (СМЦГ).
Замјеник шефа Мисије ОЕБС-а у Црној Гори, Гиованни Габасси казао је да је 23. јануар, Дан новинара Црне Горе прилика да се препозна кључна улога медијских професионалаца и професионалки у демократским друштвима, у позивању носилаца власти на одговорност али и да се истакну стални изазови са којима се новинари суочавају.
Према његовим ријечима, Мисија ОЕБС-а и СМЦГ заједно спроводе активности усмјерене на унапређење безбједности новинара, што укључује прихолошку подршку, безбједност новинарки, а данашње истраживање једна је од тих активности.
-Новинарство је тешка професија, што подаци снажно потврђују. Више од половине испитаника наводи висок ниво стреса повезаног са послом , док 69 одсто препознаје сагоријевање или емоционалну исцрпљеност као честу појаву. Налази за младе новинаре једнако су забрињавајући. Више од девет од десет испитаника види политички или уреднички притисак као кључни фактор који одвраћа младе од уласка у новинарство, док шест од десет наводи ниске почетке зараде као велику препреку, рекао је Габаси.
Предсједник СМЦГ Радомир Крачковић навео је да је социоекономски статус медијских професионалаца приоритет Синдиката, и да су овакви подаци добра полазна основа за унапређење економског положаја медијских радника.
-Иако биљежимо благо побољшање економског положаја, то није довољно. Зараде и даље не омогућавају достојанствен живот, нити одговарају тежини и одговорности професије. Истовремено, значајно се повећавају издвајања из државног буџета не само јавним сервиисма него и приватним медијима и сматрамо да се то мора рефлектовати на плате медијских радника и радница, рекао је Крачковић.
Истакао је да они који производе медијски садржај треба да буду боље плаћени, и самим тим мотивисани да се боре не само за сопствени опстанак већ и напредак цјелокупне медијске професије.
-У СМЦГ се суочавамо са слабим социјалним дијалогом, који је основни инструмент за унапређење положаја запослених у медијима, док су колективни уговори и даље ријеткост. Вишегодишњи преговори са послодавцима о Гранском колективном уговору не дају резултате, али наш задатак остаје да у наредном периоду убиједимо власнике медија да га потпишу. Подаци из овог истраживања јасно показују да је то неопходно и да се не смије одлагати, јер свако даље одгађање не значи само лошији положај медијских радника, већ и додатно урушавање самих медија..
Славен Живковић из Defacto Consultancy истраживачке агенције рекао је да већина новинара у Црној Гори има стални радни однос (77,8%), док њих 16,5% ради на одређено вријеме, 4,6% по уговору о дјелу,
Како је казао, црногорско новинарство доминантно засновано на сталним радним односима, док су флексибилни и несигурнији облици рада присутни у мањој, али значајној мјери.
Резултати показују да значајан дио новинара у Црној Гори има дугогодишње радно искуство у истој медијској кући. Највећа група испитаника, њих 39,5%, ради у тренутној редакцији дуже од 10 година.
-Ипак, та стабилност има добрих страна али има оних ствари које се могу поправити. На примјер, видјели смо да готово три четвртине запослених у медијима каже да прима плату која је мања од просјечне плате у Црној Гори. То је проблем, рекао је Живковић.
Већина новинара (58,7% у јавним и 55,3% у приватним медијима) имала је повећање плате током прошле године, независно од повећања у оквиру програма Европа сад 2, док смањења готово да нема.
-Генерални тренд је да запослени у јавним и приватним медијима имају врло сличне проблеме. Ипак, већина испитаника и даље наводи одређена побољшања, што сугерише да је ситуација не тако давно била лошија него данас, рекао је Живковић.
Према налазима истраживања, већина новинара наводи да им послодавци уредно уплаћују доприносе за социјално и здравствено осигурање, као и да раде у оквиру стандардног осмочасовног радног дана. Ипак, значајан дио испитаника ради дуже – 28 одсто њих у просјеку ради осам до десет сати дневно, док 3,4 одсто ради више од десет сати.
Прековремени рад израженији је у приватним медијима, гдје 35 одсто новинара ради прековремено неколико пута седмично или скоро сваког дана, док је у јавним медијима тај проценат 28 одсто. Тај рад се ријетко у потпуности плаћа, будући да мање од половине новинара у оба сектора има пуну компензацију за прековремени рад.
Када је ријеч о приоритетима, чак 60 одсто испитаника као најважнију промјену навело је повећање плата, док је сваки десети испитаник као примарну истакао потребу за већом заштитом од притисака.
Иако се 91 одсто новинара изјаснило да се осјећа безбједно на радном мјесту, најчешћи облици угрожавања су вербалне пријетње и онлајн узнемиравање, док је 6,4 одсто испитаника пријавило физичке пријетње или нападе. Више од 40 одсто новинара навело је да никада није доживјело притиске да мијења садржај, док су међу онима који јесу најчешћи извори притисака уредници и политички актери.
Живковић је нагласио да је стрес изразито присутан у медијском сектору – више од половине испитаника оцјењује ниво стреса као висок или веома висок, док чак 69 одсто наводи да бурноут осјећа често или повремено.
-Ниједна од више од 40 редакција које смо посјетили нема институционализовану психолошку подршку нити систем праћења менталног здравља запослених, због чега се стрес акумулира и остаје неријешен, упозорио је Живковић, истичући да је четврти испитаник навео је да је био жртва мобинга.
Говорећи о препорукама, Живковић је истакао да је хитно потребно усвојити Грански колективни уговор за медијски сектор, повећати плате до нивоа просјечне зараде, заштитити новинаре и новинарке од неплаћеног прековременог рада, ојачати механизме безбједности и обезбиједити системску бригу о менталном здрављу запослених.
Потпредсједница Синдиката медија Црне Горе Маријана Цамовић – Величковић казала је да се налази овог истраживања у великој мјери поклапају са оним што Синдикат биљежи кроз десетогодишње анкете међу чланством, али и да су у појединим сегментима забиљежени негативнији трендови, нарочито када је ријеч о висини зарада.
-Јасно је да се мора много снажније радити на унапређењу економског положаја запослених у медијима и поново, по ко зна који пут, иницирати преговоре о Гранском колективном уговору, посебно ове године, јер свједочимо да се тешко долази чак и до Општег колективног уговора, чијим стављањем ван снаге запослени остају без основних права, рекла је Цамовић – Величковић.
Цамовић – Величковић је навела да охрабрује чињеница да колегинице и колеге препознају рад Синдиката м,едија али и да су свјесни потребе да се унаприједи сопствени приступ тамо гдје постоје ограничења.
Осврнула се и на снажну антисиндикалну дискриминацију током 2025. године, наводећи да су највећим притисцима били изложени запослени у РТЦГ и РТВ Подгорица, гдје је више од 100 радника напустило синдикалне организације.
-Посебно забрињава чињеница да се притисак на запослене све више сели из приватних у јавне медије, што мора бити аларм за цјелокупну јавност – јер говоримо о људима којима су повјерене важне јавне функције и који директно одлучују о судбинама запослених, закључила је Цамовић – Величковић.
