ТРГ ОД ЋИРИЛИЦЕ: УСПЕЊЕ БОГОРОДИЦЕ СИМБОЛ ОБНАВЉАЊА ЧОВЈЕКОВЕ ИЗВОРНЕ СЛОБОДЕ

ФОТО: Острог ТВ

У организацији Српског културног друштва „Просвјета“ синоћ је у порти манастира Савина одржана Светоуспенска духовна академија коју је обиљежила бесједа епископа Буеносајреског и јужноцентралноамеричког Кирила и свечано слово „Симболика успења“ др Душана Крцуновића. Академија је уједно и завршни програм Осмог Трга од ћирилице.

Духовној академији су присуствовали предсједник Општине Стеван Катић са сарадницима, конзул републике Србије у Херцег Новом Зоран Дојчиновић и херцегновски ефендија Хусеин Хоџић. Након поздравне ријечи предсједнице СПКД „Просвјета“ Херцег Нови Оливере Доклестић, владика Кирило је у бесједи нагласио да је народ Боке на Савини добио највећи дар, а то је дјева Марија и диван храм на најљепшем дијелу Црне Горе, гдје је по Божјој промисли сазидан.

Манастир Савина у себи носи вјеру и традицију јер је посвећен Богородици и њеном успењу, казао је владика Кирило, говорећи о животу свете Богородице.

-Подвиг Богорице је велики и значајан, а ја који долазим из западног свијета гдје је врло жива полемика о женским правима, могу да кажем да се по природи не може тражити потпуно изједначавање права, јер жене које су заговорнице права о изједначавању, заборављају главни задатак жене, а то је материнство и доношење новог живота на свијет. Ово није осуђивање, већ доказ да пут жене иде у другом смјеру. Ово није фаворизовање мушког рода већ поклањање царици неба и земље. Кад ово говорим мислим на пут врлине, јер Света Богородица је у погледу материнства постигла своју висину, нагласио је епископ.

Српска православна црква тај назив носи зато што су Срби најбројнији народ. Она је у свом чокоту наслоњена на Христов чокот.

– То је плодоносна Савина и Симонова грана која садржи све националности и народе и налази се на свим континентима. А онима који желе раздор у истом народу, поручио бих да не сију раздор, наставио је епископ.

Он је додао да митроплит Јоаникије није пројекција ничије политике, јер је он свој на своме и дошао је на престо Светог Петра, Петра Другог и свих митроплита до данас.

-Људи су се кроз историју борили против Бога и цркве, и треба да схватимо да смо народ Божији и да је црква Божија та која наставља да живи кроз вијекове, закључио је епископ Кирило.

У свом свечаном слову „Симболика Успења“ др Душан Крцуновић је нагласио да православна духовност баштини мари­јанску циви­лизацију у којој, уз Хр­­ис­та, Богородица заузима централно мјесто. Један од најупечатљивијих догађаја у „Горском вијенцу“ одиграо се на Малу Госпојину на Цетињу. 

-О самом значају празника Успења, или Велике Госпојине, којим се обиљежава крај земаљског живота Богородице, говори то што се ова светковина оз­начава и као „Љетњи Васкрс“. Атмосфера тихе радости која обавија литур­гијско прос­лав­љање овог празника, једини је прим­јерен на­чин да се прис­тупи великој тајни Успења. Пребогата симбо­лика ко­ја је везана за Успење, једини је начин да се изрази тајна овог великог празника. Од тоналитета доживљаја ус­пењске тајне и од разу­мијевања његове симбо­лике, зависи наше разу­ми­јевање ве­ли­чанствене уло­ге Бого­ро­дице у историји, од којег зависи и наше само­разу­ми­јевање, казао је Крцуновић.

У времену у коме непрекидно слушамо тираде о људским правима и слободама, о еманципацији и достојанству, о убрзаном развоју и про­гресу, важно је тра­гати за вриједносном оријентацијом и ослонцем у савременом сви­јету ко­ји је широм отворио врата нихилизму, и то у име једног извито­переног схватања сло­боде које у себи крије потенцијал за деструкцију, казао је Крцуновић.

Он је цитирао богослова А. Шмемана који је уо­чио да савремени сви­јет вјерује у два поларно супротстављена схватања човјека.

-С једне стране су науке које потенцирају човјекову услов­љеност, зависност и ограниченост природом и њеним законима. Тиме савремене науке до­во­де у питање човјекову слободу и способност само­одређ­ења, али истовремено подстичу вјеру у свемоћ тех­но­логије. С друге стра­не, живимо у једној човјекоцентричној кул­тури која је заснована на уздизању и апсолутизо­вању човјекових слобода и пр­а­ва, уз истовремено одбацивање мо­ралних и духовних вриједности у који­ма се исказују аспекти достојанства чов­јекове боголикости.

Православни одговор на апсурдни сукоб између човје­кове условље­нос­ти природом и човјекових захтјева за слободом садржан је у симболици Ус­пења.

– Пре­ма рије­чи­ма богослова Калис­тоса Вера, Бого­ро­дица је „врхунски примјер синер­гије или сарадње између бо­жанске сврхе и људске слободе“, рекао је Крцуновић и појаснио да је за разлику од савременог егоцент­ричног и индиви­дуалистич­ког схватања сло­боде, мари­јанс­ка идеја сло­боде синергијска, садејствена. Слобода је ре­ла­тиван појам и подразумијева способност сусрета и одговор­ности за другог, само­одри­цање, саосјећајност, бригу и жртву за другог као темељима на који­ма почи­вају човје­ч­нос­т и људска заједница. Успење као кулминација Богородичиног земаљског живота и прелаз у вјечни живот симболизује истински смисао човјековог напретка, закључио је Крцуновић.

Присутне је поздравио и игуман манастира Савина, а затим је одржан културно умјетнички програм у којем су учествовали херцегновски црквени хорови и рецитатори, након чега је оджана 15. завјетна крушевичка вечера.

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here