У организацији Српског културног друштва „Просвјета“ синоћ је у порти манастира Савина одржана Светоуспенска духовна академија коју је обиљежила бесједа епископа Буеносајреског и јужноцентралноамеричког Кирила и свечано слово „Симболика успења“ др Душана Крцуновића. Академија је уједно и завршни програм Осмог Трга од ћирилице.
Духовној академији су присуствовали предсједник Општине Стеван Катић са сарадницима, конзул републике Србије у Херцег Новом Зоран Дојчиновић и херцегновски ефендија Хусеин Хоџић. Након поздравне ријечи предсједнице СПКД „Просвјета“ Херцег Нови Оливере Доклестић, владика Кирило је у бесједи нагласио да је народ Боке на Савини добио највећи дар, а то је дјева Марија и диван храм на најљепшем дијелу Црне Горе, гдје је по Божјој промисли сазидан.
Манастир Савина у себи носи вјеру и традицију јер је посвећен Богородици и њеном успењу, казао је владика Кирило, говорећи о животу свете Богородице.
-Подвиг Богорице је велики и значајан, а ја који долазим из западног свијета гдје је врло жива полемика о женским правима, могу да кажем да се по природи не може тражити потпуно изједначавање права, јер жене које су заговорнице права о изједначавању, заборављају главни задатак жене, а то је материнство и доношење новог живота на свијет. Ово није осуђивање, већ доказ да пут жене иде у другом смјеру. Ово није фаворизовање мушког рода већ поклањање царици неба и земље. Кад ово говорим мислим на пут врлине, јер Света Богородица је у погледу материнства постигла своју висину, нагласио је епископ.
Српска православна црква тај назив носи зато што су Срби најбројнији народ. Она је у свом чокоту наслоњена на Христов чокот.
– То је плодоносна Савина и Симонова грана која садржи све националности и народе и налази се на свим континентима. А онима који желе раздор у истом народу, поручио бих да не сију раздор, наставио је епископ.
Он је додао да митроплит Јоаникије није пројекција ничије политике, јер је он свој на своме и дошао је на престо Светог Петра, Петра Другог и свих митроплита до данас.
-Људи су се кроз историју борили против Бога и цркве, и треба да схватимо да смо народ Божији и да је црква Божија та која наставља да живи кроз вијекове, закључио је епископ Кирило.
У свом свечаном слову „Симболика Успења“ др Душан Крцуновић је нагласио да православна духовност баштини маријанску цивилизацију у којој, уз Христа, Богородица заузима централно мјесто. Један од најупечатљивијих догађаја у „Горском вијенцу“ одиграо се на Малу Госпојину на Цетињу.
-О самом значају празника Успења, или Велике Госпојине, којим се обиљежава крај земаљског живота Богородице, говори то што се ова светковина означава и као „Љетњи Васкрс“. Атмосфера тихе радости која обавија литургијско прослављање овог празника, једини је примјерен начин да се приступи великој тајни Успења. Пребогата симболика која је везана за Успење, једини је начин да се изрази тајна овог великог празника. Од тоналитета доживљаја успењске тајне и од разумијевања његове симболике, зависи наше разумијевање величанствене улоге Богородице у историји, од којег зависи и наше саморазумијевање, казао је Крцуновић.
У времену у коме непрекидно слушамо тираде о људским правима и слободама, о еманципацији и достојанству, о убрзаном развоју и прогресу, важно је трагати за вриједносном оријентацијом и ослонцем у савременом свијету који је широм отворио врата нихилизму, и то у име једног извитопереног схватања слободе које у себи крије потенцијал за деструкцију, казао је Крцуновић.
Он је цитирао богослова А. Шмемана који је уочио да савремени свијет вјерује у два поларно супротстављена схватања човјека.
-С једне стране су науке које потенцирају човјекову условљеност, зависност и ограниченост природом и њеним законима. Тиме савремене науке доводе у питање човјекову слободу и способност самоодређења, али истовремено подстичу вјеру у свемоћ технологије. С друге стране, живимо у једној човјекоцентричној култури која је заснована на уздизању и апсолутизовању човјекових слобода и права, уз истовремено одбацивање моралних и духовних вриједности у којима се исказују аспекти достојанства човјекове боголикости.
Православни одговор на апсурдни сукоб између човјекове условљености природом и човјекових захтјева за слободом садржан је у симболици Успења.
– Према ријечима богослова Калистоса Вера, Богородица је „врхунски примјер синергије или сарадње између божанске сврхе и људске слободе“, рекао је Крцуновић и појаснио да је за разлику од савременог егоцентричног и индивидуалистичког схватања слободе, маријанска идеја слободе синергијска, садејствена. Слобода је релативан појам и подразумијева способност сусрета и одговорности за другог, самоодрицање, саосјећајност, бригу и жртву за другог као темељима на којима почивају човјечност и људска заједница. Успење као кулминација Богородичиног земаљског живота и прелаз у вјечни живот симболизује истински смисао човјековог напретка, закључио је Крцуновић.
Присутне је поздравио и игуман манастира Савина, а затим је одржан културно умјетнички програм у којем су учествовали херцегновски црквени хорови и рецитатори, након чега је оджана 15. завјетна крушевичка вечера.