Од вечерас у градској галерији “Јосип Бепо Бенковић”, у оба изложбена простора, поставка 59. издања Херцегновског зимскoг салона. Овогодишња прва најава манифестације која је једна од најстаријих у региону обрадовала је многе, између осталог јер је у назив враћена јасна одредница ЛИКОВНИ. Међутим, она се потом опет изгубила. А тај описни придјев ЛИКОВНИ није био формалност, указивао је да су у фокусу Салона цртежи, слике, скулптуре, да се његује континуитет и поштује традиција Салона који је као херцегновски, зимски и ликовни основан давне 1967. године као изложба херцегновских умјетника која је током година прерасла у једну од најзначајнијих годишњих ликовних манифестација у Југоисточној Европи.
Респектабилна ликовна смотра умјетника преживјела је рат, промијенила 4 државе, мијењала концепције, 2004. била готово пред укидањем по диктату неке пролазне политике, али је остала да траје не губећи на значају и изазивајући увијек велико интересовање публике. Био је Салон доказ да ликовна умјетност у Новом није гост већ истински и добар домаћин.
Зашто у називу салона годинама изостаје ликовни – можда у име ширине, у име савремености, отворености према другим изразима? Али, да ли се тиме брише и идентитет, јер када умјетности одузмемо име, полако јој одузимамо и мјесто. Ако је прије више година из изворног назива изостављен придјев ликовни, десила се промјена, па је она могућа опет – а враћање одреднице ЛИКОВНИ не би био корак уназад, прије чин самопоштовања.
О 59. Херцегновском зимском салону у Таласима културе са Давидом Делибашићем, селектором овогодишње манифестације.
У другом дијелу емисије – сјећање на Мира Вуксановића.
Таласи културе емисија коју уређује Витка Вујновић, на програму су вечерас (уторак, 10. фебруар) од 20:00 сати. Добро дошли!
