Срећа је што у нашој савременој прози постоје ствараоци који зналачки повезују вријеме прошло са овим данашњим, што у том преплитању нигдје не губе историјску, религијску нити националну нит, што дубоко мислено и смислено у свом казивању путем документа портретишу догађаје људе и дешавања дајући нам тако стваралачке слике из којих можемо и морамо научити заборављену хронику сталног српског страдања и опстајања. То је утисак приликом праћења синоћње промоције интригантне књиге и есеја „Тајна испод мртве мачке“ са поднасловом „Прича о несталим романима Иве Андрића“ новинара и адвоката из Београда Предрага Савића (1964).
Ријеч је о првој промоцији наслова који Савић темељи на знаним али и мање познатим документима о познатим личностима као што су: Виктор Новак, сликар Марко Мурат, Исидора Секулић, Иво Војиновић, Мато Грацић, све то у башти куће Ива Андрића на Топлој.
О књизи, која из другог плана објашњава и ратни пожар на нашим просторима у прошлом вијеку, суровост рата, затирања људи, о вјешто склопљеној и узбудљивој причи, чији су издавачи “Филип Вишњић“ и „Народна Просвета“ из Београда говорили су др Милорад Вукановић, предсједник Српског народног вијећа Дубровника и главни и одговорни уредник часописа “Пома”, Ненад Хаџи Маричић, стални члан Драме Народног позоришта у Београду који је надахнуто говорио али и читао одломке из књиге и аутор.
-Поздрављам вас у слободарском Херцег Новом, стигао сам из слободарског Дубровника али и слободарских мојих Бобана и слободарског Требиња. То су стари слободарски градови. Веома је значајан овај наслов који се лако чита са пуно података и са врло интересантним насловом, гдје аутор са обдарености и снагом његових “уста из седам глава” универзалним говором симбола говори, потврђује и преплиће вријеме и простор и имајући функцију синтезе и мјере да у том чудном наслову, када прича почиње у априлу 1975. када полицијски инспектор Андрије Бошковића то је иначе једина, личност у роману која није стваран, добија задатак поред мртве мачке да анaлизира а можда и “склони” заоставтшину два романа тек умрлог славног писца. Један је, роман о звонима и други роман о Србима католицима, казао је Вукановић, професор историје у пензији.
За разумјевање ове теме, како је рекао, потребна су многа знања потребно је стваралачко читање, обдареност и снага да се онај који има роман у рукама суочи са написаним “тегобама цијелог једног живота“.
-Искуство ужасно, увијек опасно. Књига је дакле ту, али дијело још скривено можда сасвим одсутно, прикривено у сваком случају роману гдје се могу прочитати и детаљи како су хапшени таоци попут Мата Грацића, Србина католика који је свједочио Иву Андрићу, каква је била његова улога таоца у вријеме аустоугарске окупације у Дубровнику, како је био незадовољан идејом да двије државе Србија и Црна Гора, које су имале своје државе и своје заставе, своју прошлост, достојанство и моралне принципе, да би се створила Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца, односно Југославије. Тај став и нездовољство овог познатог Дубровчанина дошао је до изражаја у Другом свјетском рату гдје су људи бацани у јаме, а да не говорим о логорима, рекао је Грацић будућем Нобеловцу чије је висине предвидио један други велики Дубровчанин гроф Иво Војиновић са чијом причом Предраг Савић почиње радњу своје занимљиве књиге, рекао је Вукановић.
На промоцији на Топлој, Вукановић је казао, да је поносан што му је у току студија професор био Виктор Новак чувени историчар који је написао Магнум Цримен о зверствима усташа због којих се Андрић због њихових зверстава и због Степинца одрекао римокатоличке вјере о чему као и о ликвидацијама и прогањању неистомишљеника говори Савић у овом свом дјелу.
На промоцији посебан је био инспиративан глумац и професор Ненад Хаџи Маричић који је нагласио да је сукоб основна ћелија сваке драме.
– И ја као драмски стваралац и дијете чија је мајка Хрватица, а отац Србин препознао сам се у овој књизи Предрага Савића. Какав је то сукоб Запада и Истока. Ово је прича о неким мрачним силама и како би рекао Синиша Ковачевић “црним вранама” за српски народ на овим просторима, за Србе који живе међу и са Хрватима. Када ово прочитате остаје запитаност за постојање самог Србина католика. То је Андрић саопштио на симболичан начин, а Савић нам пренио у свом роману са посебним освртом на значај звона у православљу. Звона су увијек била начин између човјека и оног који је био изнад њега. Звона су најважнија храна. Народ каже да је црква без звона као и човјек без уста. Звона прате човјека од крштења до смрти. Звона поздрављају високог госта патријарха, али обавјешвају о смрти али када је и узбуна и почетак рата казао је Ненад Хаџи Маричић инспирисан оним што је на промоцији прочитао из романа “Тајна испод мртве маче”.
Занимљива је и прича аутора Предрага Савића који је казао да он који по професији важи за доброг говорника, мора да призна да има трему од овог амбијент у куће Ива Андрића.
-Он је у овој кући и башти радио 7-8 година до смрти своје супруге Милице Бабић 1968. године не вратиши се послије тога никад више на Топлу гдје је направио престоницу културе. Ово је мјесто које ме спутава али морам рећи да бих написао овај роман, који овдје промовишем први пут захваљујући Матици Боке и њеном предсједнику Мирку Мустуру, а у уторак ћемо бити у Требињу, кад се све отвори одрекао сам се многих детаља у овој причи о једном писцу највећем код нас. Уписао сам из документције важне податка, а неке попут писма Димитрија Митриновића једног од идеолога Младе Босне које сам створио плодом моје маште, а основу познавања материје и као праву посластицу овог жанра ставио, арому оног што сам желео и сада први пут овдје пред вама кажем мислим да сам успио.
Кроз књигу дефилује низ познатих личности као што су Мате Грацић (који је рехабилитован ), а да би добио ту правну битку највише ми је помогао велики дубровачки др Милорад Вукановић. Ту су и други ликови Бранко Лазаревић који је био ваш суграђанин, Марко Мурат и други.
-Андрић је велики писац тако да сам имао кочницу да пустим машту на вољу… Комунисти су схватили да им је Андрић потребнији као жив него мртав. Срби католици су га гледали као своју перјаницу, а Иво Андрић је црпио снагу од њих, рекао је Савић и представио три звона из своје колекције коју прикупља откако се бави тајном рукописа о звонима Ива Андрића.
Савић је истакао да је Андрић волио Пољаке а нагласио је да није избјегао да у свом раду спомене и велике истина већином тајанствене љубави према Пољакињама.
-Једна од њих је и жена Густава Крклеца, а нијесам заобишао ни разне трзавице и коментаре око Исидоре Секулић.
Савић је најавио и рад политичких портрета Иве Андрића, Ника Бартуловића и других.
Снажан ритам, брзо смјењивање слика и интензитет радње одликује дјело које је синоћ ”плануло” и тражена је књига више, а вас приход аутор је намјенио биљном обогаћивања баште куће Ива Андића коју су како је на крају рекао њежно вољели и подизали Иво Андрић и његова супруга Милица Бабић.
Књига “Тајна испод мртве мачке” је још једно откриће Предрага Савића, освојени простор који нам унверзалност умјетности и прозе кративно тумачи потврђујући безграничност стваралаштва.
