Свјетски дан физичке активности обиљежава се 6. априла, а овогодишња тема „Будите активни, од 1 до 101!“ наглашава важност физичке активности као једног од кључних елемената здравих стилова живота, релевантног за све животне доби, од најранијег узраста до старости. Физички активна особа остварује бројне предности за своје тјелесно и ментално здравље, има бољу кондицију, повећану енергију, побољшано расположење и квалитет живота, саопштили су из Института за јавно здравље.
Редовна, свакодневна физичка активност, као што су пјешачење, трчање, вожња бицикла, спортске активности, активна рекреација и игра, значајно смањује ризик од настанка водећих хроничних незаразних болести, као што су гојазност, шећерна болест, поједине врсте малигних неоплазми, болести срца, мождани удар.
Доступни подаци на свјетском нивоу показују да се посљедњих година физичка неактивност повећава, у свим старосним категоријама а седентарни начин живота заузима примат у животу појединаца, као и породица и друштва у цјелини.
У свијету, једна од три одрасле особе (31%), односно 1,8 милијарди људи, није довољно физички активна, с тим да су жене мање физички активне од мушкараца. То значи да не испуњавају глобалне препоруке о најмање 150 минута физичке активности умјереног интензитета сваке недјеље. Ово представља повећање од 5% у периоду од 2010. и 2022. године. Ако се овај тренд настави, процјењује се да ће се удио одраслих који не задовољавају препоручене нивое физичке активности повећати на 35% до 2030. године.
Забрињавајуће је да чак 81% адолесцената (узраста 11-17 година) није довољно физички активно, с тим да су адолесценткиње мање активне. Након 60. године, нивои физичке неактивности се повећавају једнако и код мушкараца и код жена. Нередовна физичка активност повећава ризик за 20-30% од пријевременог умирања у односу на активне особе.
Препоруке Свјетске здравствене организације за физичку активност су:
– најмање 60 минута умјерене аеробне физичке активности дневно за дјецу и адолесценте,
– најмање 150 до 300 минута умјерене аеробне активности недјељно (ходање, трчање, вожња бицикла, плесање, кошарка, одбојка итд) за одрасле особе,
– за старије особе препорука је да почну са мањим нивоима физичке активности и постепено повећавају нивое физичке активности,
– ограничавање седентарног начина живота, због све већег моторизованог превоза и повећане употребе екрана за рад.
Свака физичка активност мора бити усклађена са здравственим стањем сваког појединца како би била сигурна и дала најбољи резултат. Физичка активност лаганог или умјереног интензитета која не прелази захтјеве брзог ходања и активности свакодневног живота не захтијева посебно медицинско одобрење.
Бенефити физичке активности огледају се у постизању оптималне тјелесне тежине, доприноси јачању имунитета, смањује симптоме депресије и анксиозности, те побољшава когнитивне функције. Осим тога, унапређује се кардиореспираторна форма, снага мишића, костију и развија се координација кретања и покрета.
Редовна физичка активност има позитивне ефекте не само на здравље и добробит човјека као појединца, већ и на друштво, животну средину и економију. На примјер, ходање и вожња бициклом могу смањити загађење ваздуха и ниво буке у урбаним градовима и допринијети здравом окружењу, а учешће у спортским активностима и догађајима омогућава повезивање и зближавање заједница и изградњу вриједних животних вјештина појединаца.
Институт за јавно здравље Црне Горе позива све грађане и грађанке да се сваки дан крећу најмање 30 минута умјереним интензитетом ради унапређења физичког и менталног здравља.
