Свјетски дан срца обиљежава се сваког 29. септембра од 2000, а ове године под слоганом „Не пропусти ни један откуцај“, са циљем повећања свијести о здрављу срца, здравим навикама и правовременој медицинској интервенцији како би се спријечили превремени смртни случајеви због болести срца и крвних судова.
Како су саопштили из Института за јавно здравље Црне Горе, кардиоваскуларне болести су водећи узрок смртности у свијету – сваке године односе више од 20,5 милиона живота, а 85% смрти узрокују срчани и мождани удар. Више од три четвртине дешава се у земљама са ниским и средњим приходима, а многе међу њима су пријевремене смрти (млађи од 70 година).
У Црној Гори Регистар акутног коронарног синдрома биљежи све случајеве инфаркта миокарда и нестабилне ангине пекторис и прикупља податке о карактеристикама обољелих. Анализа готово 9.000 хоспитализација у периоду 2013-2023. указује на високу заступљеност фактора ризика на које се може утицати, при чему су прекомјерна тјелесна тежина и гојазност присутне код већине обољелих, а повећан крвни притисак и физичка неактивност се издвајају као посебно учестале.
У значајном дијелу случајева регистровани су поремећаји липидног статуса (хиперхолестеролемија и/или хипертриглицеридемија), шећерне болести, уз учесталу употребу дуванских производа. Највећи удио обољелих је старосне доби од 55 до 79 година, али се јављају и код млађих особа, што потврђује потребу за раном и континуираном превенцијом током цијелог живота.
Иако се кардиоваскуларне болести развијају постепено, до 80% пријевремених смрти може се спријечити усвајањем здравих животних навика, редовним контролама и доступним превентивним мјерама. Срце је снажан, али рањив орган. Највеће пријетње по срце су пушење, повишен притисак, висок холестерол, дијабетес и нездрава исхрана.
Савјети ИЈЗЦГ за здраво срце:
-Храните се разноврсно и умјерено: свакодневно једите поврће и воће.
-Замијените слаткише свјежим воћем.
-Пијте воду или напитке без шећера.
-Ограничите унос прерађене хране која често садржи велике количине соли, шећера и масноћа.
– Избјегавајте употребу дувана и дуванских производа!
– Престанком пушења унапређујете здравље, али и здравље особа око вас.
– Избјегавајте употребу алкохолних пића.
– Будите свакодневно физички активни – одржавајте здраву тјелесну тежину.
– Препоручује се 30-60 минута физичке активности дневно.
-Покрените се сваки дан – идите степеницама, ходајте или возите бицикл. Играње, шетња, кућни послови, плес – све се рачуна!
-Два или више дана у недјељи вјежбајте да би ојачали Ваше мишиће.
-Пратите своје здравствено стање и редовно узимајте прописану терапију.
-Редовно праћење вриједности крвног притиска, шећера у крви и липидног статуса важна је за процјену ризика од кардиоваскуларних болести.
Брига о срцу је животни избор и заједничка одговорност, заједничким дјеловањем кроз здраве навике, подршку ближњима и стварање здравог окружења доприносимо очувању здравља срца, закључују из Интитута за јавно здравље.
