Колико смо свјесни да је ментално здравље сваког појединца пресудно важно, да није срамота рећи ако је потребна стручна помоћ, шта је депресија и која су остала ментална обољења савременог друштва, те колико смо као друштво напредовали и посвећује ли се у нашој држави пажња менталном здрављу – питања о којима смо, поводом Свјетског дана менталног здравља који се обиљежава данас, разговарали са уваженом професорицом, психологом и психотерапеутом Милицом Тушуп у „Новском јутру“ РТХН.
У Црној Гори се менталном здрављу посвећује све више пажње, ипак не може се још говорити о пожељном нивоу, казала је психолог Тушуп.
-Једним дијелом је то узроковала и затвореност и социјална изолација у вријеме пандемије гдје су људи видјели да то никоме не прија и да то има последице и на друге друштвене токове. Мијењају се ствари у мојој струци. Све је више емисија о томе, треба да се слуша струка, има и доста едукације за разне психотерапијске модалитете. Што се тиче струке, стално се усавршавамо и то је процес који траје довијека. И у медијима се све више пласира прича о овој теми па је баш недавно одржан панел како информације пласиране у медијима утичу на човјека.
Као друштво смо напредовали, али и даље је срамота признати да је некоме потребна стручна помоћ. То је нешто што треба промијенити.
-Треба да се скине стигма са људи који имају проблеме јер сви смо ми на једном континуму, са једне је стране ментално здравље а са друге ментална болест, сви се ту налазимо и границу је тешко одредити. Сваки човјек у једном тренутну може бити дисфункционалан, али то не значи да је душевно болестан. Једноставно, може да се не снађе у одређеном периоду, тешкоћи.
Најчешћи „окидачи“ да се склизне у болест су реакција човјека на значајну промјену у сопственом животу, повјеравање нове улоге, или стресор који долази из спољашње средине. Списак и једних и других је изузетно дуг.
-Морамо најприје да разликујемо одређено понашање, тешкоћу или исклизнуће у болест од стања стреса или продуженог стреса. То јесу удружена стања али не смијемо одмах да идемо за дијагнозама које су резервисане за теже менталне поромећаје, већ да видимо шта се дешава са човјеком. Стање стреса и неке друге менталне болести се слично испољавају, имају сличне симптоме и треба их јасно разграничити, казала је наша гошћа.
У свим обољењима, како наводи, узимају у обзир садејство три битна чиниоца.
-То су наследне карактеристике са којима смо дошли на свијет и на које не можемо да утичемо, затим средина у којој живимо – начин васпитања, социјализације, друштвено уређење, култура којој припадамо а највећи је утицај породице и школе, а потом активност саме јединке – шта човјек сам од себе учини. И ту имамо провоцирајући фактор – окидач који наилази природно али је важан моменат у којем се дешава и то је оно што претегне.
Сматра да треба што чешће говорити о редовном одржавању менталне хигијене.
-Као што одржавамо хигијену тијела и простора, тако треба одржавати хигијену својих мисли и осјећања, поступака, избора. Нема свијести о томе да смо ми лично великим дијелом одговорни за своју добробит у психолошком смислу. Код великог спектра блажих поремећаја као што су реакција на стрес, тренутних ситуационих неуроза, човјек је врло моћан и може и треба себи да помогне. Ако видимо да не помажу уобичајене активности – шетња, музика, разговор са пријатељима или ближњима, а стање траје и све је лошије, онда је јасно да треба потражити стручну помоћ, казала је Тушуп.
Уз депресију, која је најзаступљенији облик менталног обољења савременог друштва, у последње вријеме психотерапеути раде са свим врстама неуроза, социјалним фобијама, анксиозношћу, болестима као што су Алцхајмер и Паркинсова коју прати депресија, и нажалост стално су у порасту болести зависности.
Опширније погледајте у разговору са психологом и психотерапеутом Милицом Тушуп.
