Физичка активност је један од кључних елемената здравих стилова живота и темељ очувања тјелесног и менталног здравља. Свјетски дан физичке активности обиљежава се 6. априла, а овогодишња тема „Покрени се! За кондицију, за здравље!“ подстицајна је и указује на то да сваки покрет доприноси виталности, бољем здрављу и квалитетнијем животу. Сваки покрет је важан, било да је то шетња, вожња бицикла, рекреативни спорт или вјежбање код куће, поручују из Института за јавно здравље.
Једна од препоручених и популарних физичких активности у урбаним срединама је вожња бицикла. Доказано је да бициклизам има значајне користи за унапређење здравља и квалитета живота појединца, а индиректно доприноси смањењу загађења ваздуха и нивоа буке у окружењу. Осим што јача кондицију и срце, бициклизам подстиче одрживи начин живота и ствара здравије и пријатније заједнице.
Нажалост, подаци на свјетском нивоу показују да физичка неактивност расте у свим старосним категоријама. Једна од три одрасле особе (31%), односно 1,8 милијарди људи, није довољно физички активна, док чак 81% адолесцената узраста од 11 до 17 година не испуњава препоруке о минималном нивоу активности. Жене су мање активне од мушкараца, а након 60. године неактивност се повећава подједнако код оба пола. Недовољна физичка активност повећава ризик од пријевременог умирања за 20–30% у односу на активне особе. Седентарни начин живота, уз све већу употребу моторизованог превоза и екрана, постаје доминантан, што додатно угрожава здравље појединаца, породица и друштва у цјелини.
Препоручује се да физичка активност буде усклађена са здравственим стањем појединца како би била сигурна и дала најбоље резултате, посебно у старијој животној доби. Дјеца и адолесценти: најмање 60 минута умјерене аеробне активности сваки дан. Одрасли: 150–300 минута умјерене активности недјељно или 30–60 минута дневно током пет дана (ходање, трчање, вожња бицикла, плес, пливање, спорт). За особе у кондицији препоручује се 75–150 минута аеробне активности високог интензитета недјељно.
Старије особе: препоручује се између 150 и 300 минута аеробне активности умјереног интензитета седмично. У случајевима када здравствено стање не дозвољава препоручени ниво активности, пожељно је одабрати вјежбе ниског до умјереног интензитета, јер чак и 60 минута седмично може имати значајне користи за здравље. Редовна физичка активност уско је повезана са здравим животним навикама, па се препоручује разноврсна исхрана богата воћем, поврћем, орашастим плодовима и млијечним производима, довољан унос воде, као и избјегавање и престанак употребе дуванских производа и алкохола.
Бенефити физичке активности огледају се у постизању оптималне тјелесне тежине, јачању имунитета, смањењу симптома депресије и анксиозности, као и побољшању размишљања, учења и доношења одлука. Осим тога, унапређује се кардиореспираторна форма, снага мишића и костију, те развија координација покрета. С друге стране, редовно кретање смањује ризик од хроничних незаразних болести попут гојазности, шећерне болести, кардиоваскуларних и малигних обољења.
Институт за јавно здравље Црне Горе позива све грађане и грађанке да свакодневно издвоје најмање 30 минута за умјерену физичку активност, било да је то шетња, лагано трчање, спорт, активна рекреација или вожња бицикла.
