У свијету се данас обиљежава Свјетски дан борбе против малигних болести. Рак је један од водећих узрока смртности у свијету са близу 20 милиона нових случајева и 10 милиона умрлих у 2020. години. Тема Свјетског дана борбе против малигних болести у раздобљу 2022. – 2024. гласи „Затворимо јаз у здравственој заштити” (Close the Care Gap).
Како је наведено у саопштењу Црногорског друштва за борбу против рака, у наредних петнаестак година Свјетска здравствена организација (СЗО) очекује, нажалост, да ће број обољелих порасти на око 30 милиона и смртних исхода на 20 милиона, уколико овај тренд обољевања буде настављен, што је пораст од око 50% у односу на 2020. годину.
Тренутне информације о глобалном оптерећењу раком, користећи процјене инциденце и смртности од рака GLOBOCAN 2020, који је израдила Међународна агенција за истраживање рака, говоре да је у Црној Гори на првом мјесту по учесталости карцином плућа, са око 443 новооткривена случаја на годишњем нивоу, након тога слиједи карцином дојке са 378, колоректални карцином са 330, карцином мокраћне бешике са 156 и простате са 136 новооткривена случаја годишње.
На свјетском нивоу, карцином дојке код жена је надмашио карцином плућа као најчешће дијагностициран карцином са процијењених 2,3 милиона нових случајева (11,7 %), а слиједе рак плућа (11,4 %), колоректални (10 %), рак простате (7,3 %) и рак желуца (5,6 %).
У Црној Гори, између 3.000 и 4.000 особа сваке године оболи од рака, док њих близу 2.000 нажалост изгуби борбу са овом опаком болешћу. Најчешће врсте рака код мушкараца су рак плућа, рак простате и рак дебелог цријева, док су код жена најчешћи рак дојке, затим рак дебелог цријева и рак плућа.
Иначе Свјетски дан борбе против рака сваке године се обиљежава као јединствена иницијатива за борбу против ове глобалне епидемије и његов циљ је усмјерен на четири основне тачке: промоција здравог начина живота, омогућавање раног откривања болести, постизање доступног лијечења за све и побољшање квалитета живота обољелим.
СЗО је стога покренула кампању заједно са Међународном унијом за борбу против рака, са циљем да се предузму ефикасније мјере у борби против рака, подизањем свијести о малигним обољењима, промоцијама могућих начина превенције, дијагностицирања и лијечења, као и повећањем квалитета живота обољелих.
Симболично обиљежавање овог дана подржава прије свега позитиван и активан приступ у борби против рака.
СЗО је саопштила овим поводом како научни докази показују да се трећина смрти од свих врста рака може спријечити, док се једна трећина може излијечити кроз рану дијагнозу и адекватно лијечење.
Најчешћи узроци смрти из ове скупине болести у свијету су карциноми плућа, желуца, јетре, дебелог цријева и дојке. Око 30 % свих смрти због малигних болести настаје због 5 главних ризика: конзумирања дуванских производа, прекомјерне тјелесне тежине, недовољног уноса воћа и поврћа, недостатка физичке активности и прекомјерне употребе алкохола. Сама зависност о никотину одговорна је за једну петину свих смрти због малигних болести, као и преко 90 % свих смрти због карцинома плућа.
Око 20 % малигних обољења узроковано је вирусним инфекцијама (вируси хепатитиса Б и Ц, хумани папилома вирус).
Највећа смртност (око 70 %) од малигних обољења биљежи се у економски неразвијеним друштвима.
Постоје стратегије засноване на доказима које могу смањити и контролисати бреме малигних болести. Оне укључују превентивно дјеловање на ризичне узрочнике, затим вакцинисање против вирусних узрочника неких врста рака, контролу изложености штетним утицајима повезаних с радним мјестом и контролу изложености штетном УВ зрачењу.
Такође, програми раног откривања (за рак дојке, рак дебелог цријева и рак грлића материце) уз подизање свјести популације о раним знацима неких малигних болести могу значајно допринијети смањењу смртности. Правовремено откривање болести, уз доступне и доказане методе лијечења, те осигурану палијативну помоћ за болеснике којима је потребна су неопходни дјелови здравственог система у контроли проблема малигних болести.
Рак је епидемија модерног доба и погађа све генерације. Зато треба учинити све што можемо кроз превентивне прегледе, бригу о себи и кроз здрав начин живота да ове болести буде што мање, придржавањем једноставних савјета: престаните да пушите, храните се правилно и разноврсно, будите физички активни минимум три пута недјељно, водите рачуна о тјелесној тежини, избјегавајте претјерано излагање сунцу, са канцерогеним материјама рукујте према упутству, смањите професионалну изложеност канцерогеним материјама кориштењем заштитне опреме, избјегавајте излагање стресу колико можете и редовно контролишите здравље код свог изабраног доктора.
На крају обавезно упамтити: превенција и рано откривање су најуспјешније оружје у борби против рака, поручили су из Црногорског друштва за борбу против рака.
