У цркви Светога кнеза Лазара на Видовом врху, данас су свету Архијерејску литургију служили митролопит црногорско-приморски Јоаникије и владика Захумско-херцеговачки и приморски Димитрије са свештенством. Уочи Видовдана, који ће бити прослављен у понедељак 28. јуна, подсјетили су на завјет косовских јунака и великомученика кнеза Лазара, на потребу очувања вјере и светиња и на љубав, поштовање и праштање међу ближњима, међу народом.
Поред бројних грађана, литургији су присуствовали предсједник Општине Херцег Нови Стеван Катић, предсједник Скупштине општине Херцег Нови Иван Отовић, конзул Републике Србије у Херцег Новом, Зоран Дојчиновић и министар савјетник у Амбасади Републике Србије у Подгорици, Мићо Роговић.
И сам назив мјеста на којем је црква Лазарица говори колико је дубоко народно памћење о косовском завјету, о жртви Светога кнеза Лазара, косовских јунака и витезова који су животе положили за крст часни и слободу златну, бранећи отаџбину, своје светиње, част и образ и жртвујући се за будућност свога потомства, казао је у бесједи митрополит Јоаникије.
-Понекад људима није јасна тајна Косова, врло често се то у уму затамни, али на сваки Видовдан уздигнемо се изнад себе. Као што је Видов врх такав да видимо цијелу околину, тако и човјек када се успење на духовну и моралну висину жртве и подвига косовских јунака и њихове етике, тада види и разумије много боље. Тајна Косовскога завјета изједначује се са тајном Новога завјета Христовога. Кнез Лазар и његови јунаци су се жртвовали за Христа, за светиње, за вјеру, истакао је митрополит Јоаникије.
Подсјетио је да је кнез Лазар био познат и по томе што је његовао наслијеђе Немањића и подизао цркве, био велики ктитор, сабирао монахе светогорце, унапређивао писменост и културу, украшавао светиње и храмове и душу свога народа.
-Био je испуњен врлинама и такав човјек није могао без жртве гледати да непријатељи нашег народа и вјере заузимају, руше и скрнаве наше храмове. Они су се жртвовали не за нешто трулежно и привремено, него за царство небеско. То је опредјељење за Христа. Кнез Лазар се са својим народом успео на Голготу, али га је Господ својим крстом оснажио и пострадао је као великомученик, а ми у цркви тако називамо оне људе који су били на челу осталих мученика. Његова жртва је оплеменила наш народ, она је постала главна тема и у нашој поезији, књижевности, народној причи и око тога исплела се цијела душевност и култура нашег народа кроз вијекове, казао је митрополит Јоаникије.
Бивала су времена када је народ био окупиран, али никада поробљен да заборави своју вјеру и завјет предака.
-Свети Сава нас је привео Христу, а Свети великомученик Лазар потврдио вјеру у Христа и запечатио је својом крвљу. И наши преци су наставили да се жртвују и чувају завјет и светиње. Пројавила се сила косовског завјета у Црној Гори, као и данас на Видовом врху. Били смо стављени ван закона као црква и била нам је опредијељена судбина да нестанемо, али и да нестану наше светиње, да се промијени њихова намјена и да се употребе за обичне људске потребе, да задовоље људску грамзивост. Тада је народ, подстакнут жртвом наших предака, устао широм Црне Горе и задивио цио православни свијет! То је велико богатство и обнављање косовског завјета и памћења. Добри људи овога краја су обновили ову светињу, као што су се обновиле цркве широм Црне Горе и многе су васкрсле из разрушених темеља, а све оданошћу и љубављу цијелог нашег народа према цркви и светињи, прецима и њиховим завјетима, казао је митрополит Јоаникије.
Нема веће љубави од те да неко живот да за ближње своје, записано је у Јеванђељу, казао је владика Захумско – херцеговачки и приморски Димитрије.
-Тако је урадио кнез Лазар, свети мученици косовски и сви послије који су уграђивале своје животе часно, поштено и храбро за слободу, за истину Јеванђеља и за Христов лик, и остајали вјерни љубави Христовој. Записано је и да ћемо бити препознати као ученици Христови ако будемо имали љубав међу собом. У овом тренутку, у овој земљи, чини ми се да нам највише треба међусобна љубав, праштање, разумијевање. Чују се разне приче, једни друге прозивају да су издајници; не вјерујмо у то! Издаћемо ову побједу и очување наших светиња само ако замрзимо и презремо једни друге. Немојмо се повлађивати томе, ништа није издато. Слобода је освојена, али слобода треба да се гради и органски изграђује, да сваки дан будемо све бољи, поштенији, честитији, искренији, казао је владика Димитрије.
Он је уручио Зорану Лазаревићу, предсједнику Црквеног одбора за Лазарицу, захвалницу Епархије захумско-херцеговачке и приморске, за труд, очување и изградњу цркве Светог кнеза Лазара на Видовом врху.
И Видов врх је Бока, не само море и приморје, казао је Лазаревић, уз захвалност што је примио награду епархије у име свих оних који се деценијама залажу за очување и обнову Лазарице.
-Ово је Бока, али и Херцеговина истовремено. Овај народ са поносом чува светосавску традицију, светолазаревску, његошевску. Нисам био у светој земљи, али знамо сви јеванђељску причу о рибарима. Ја их никако не могу замислити само као рибаре. Замишљам их управо да стоје на ослонцу чврсте светосавске Херцеговине, бокешког неба. Ако је Херцеговина небо, онда је Бока њено море, прича о вјечности. Преносимо стално од врха ка мору, од мора ка врху, мјесто гдје се Херцеговина улива у Боку, гдје стварамо свијет тако инспиративан, позитиван. Мислим да су сви који долазе овдје срећни што бораве у тренутку или живе овдје. Можда ми који у тој љепоти обитавамо то и не примјећујемо сваким даном, али када се десе овакви празници у којима смо оплемењени вашим доласком и молитвом, онда се саберемо и остаће дивна прича. И она ће да траје пола године или годину, а замислите каква је прича коју причамо 630 година? Причамо је једнаком енергијом, вољом, једнако свјесни и оне истине коју је кнез Лазар тада изнио, а нама оставио у аманет. Чини ми се да смо Бога спознали кроз Светог Саву, на најбољи начин, на темељима васкрслог Господа, али да смо народ постали кроз кнеза Лазара. Његово предање је црква сачувала и зато смо везани за цркву, она води рачуна о свима нама. Она је најбољи и једини гарант да ћемо тај аманет да сачувамо. Сви земаљски народи имају свог Светог Саву и кнеза Лазара, али слиједом догађаја и цивилизацијских тековина дешава се да заборављају да то имају. Ми смо народ који то не заборавља, а црква је ту да оваплоћује то памћење!, казао је Зоран Лазаревић.
Он је такође истакао, као члан правног тима Митрополије црногорско приморске СПЦ, да не сумња у потписивање темељног уговора јер се осјећа „доста је позитивне енергије, снаге и воље“.
-Увијек када се дешавају добре ствари дешавају се и сумње, али чини ми се да је снага литија и светости блаженопочившег митрополита Амфилохија толика, да ће сигурно све ићи у добром правцу. То је важно за народ, за здраво друштво у којем ће држава и црква на најљепши начин одати признање за све оно што су раније урадили, дјелујући заједно и одвојено, али и за будуће вријеме, казао је Лазаревић.
