Приступачност плажа лицима с инвалидитетом лошија је ове него 2012. године, а и када је у питању приступачност националних паркова и културних објеката, све институције треба да одреде буџетска средства која би се, на годишњем нивоу, улагала у прилагођавање објеката.
То је порука са прес конференције на којој су представљени резултати пројекта „Повећањем стандарда туристичких услуга до веће укључености ОСИ“, који реализују Савез удружења параплегичара Црне Горе и Удружење параплегичара Подгорица, који финансира Министарство просторног планирања, урбанизма и државне имовине.
Предсједница Савеза удружења параплегичара Црне Горе Милијана Ћирковић казала је да је током пројекта пружено преко 50 правних услуга за лица с инвалидитетом.
-Одржали смо састанке са представницима туристичких организација, националних паркова, Министарства културе и медија, Јавног предузећа Морско добро и локалних самоуправа, а све у циљу добијања дозволе за мониторинг културних објеката, национланих паркова и плажа на црногорском приморју, објаснила је Ћирковић.
Додала је да је спроведен мониторинг свих објеката културе у општинама на сјеверу.
-Сви објекти који су приступачни постављени су на интерактивној гоогле мапи, која се налази на Сајту удружења параплегичара Подгорица и на сајту Министарства просторног планирања и урбанизма. Осим мониторинга објеката, урађен је мониторинг плажа на црногорском приморју и евидентирано стање њихове приступачности, казала је Ћирковић.
Нагласила је да је током пројекта урађена рампа на културном центру Рожаје и тиме је још један културни центар постао приступачан за лица с инвалидитетом.
-Врло је мали број приступачних објеката, али се ради на томе. Врло мали број објеката има тоалет који је приступачан за лица с инвалидитетом. Радује нас што ће Морско одбро сљедеће године издвојити 50 хиљада еура за прилагођавање плажа за лица с инвалидитетом. Али надам се да ће успоставити комуникацију са организацијама лица с инвалидитетом, рекла је Ћирковић.
Пракса је показала, како је додала, да су, због одрживости, најбоље бетонске рампе, док дрвене углавном пропадају. Нагласила је и да очекује бољу међусекторску сарадњу.
Генерални секретар Удружења параплегичара Подгорица, Дејан Башановић казао је да када је ријеч о рампама на плажама морају се тражити рјешења која одговарају, а да вода не утиче на њих.
-Неке плаже имају урађене стазе, али то су стазе за комплетну популацију, која користи купалиште. Велики проблем су тоалети неприлагођени особама која користе инвалидска колица. Генерални проблем код рампи, није само урадити рампу, него одредити људе који ће да је одржавају, рекао је Башановић.
Додао је да је када је ријеч о приступачности плажа стање лошије ове године него 2012. године.
Његов став је да је потребно радити на примјени законских прописа када је у питању приступачност плажа, националних паркова и културних објеката и све институције би требало да одреде буџетска средства на годишњем нивоу, која би се улагала у прилагођавање објеката.
-У националним парковима треба да се много ради када је у питању приступачност за лица с инвалидитетом, али примјећујемо њихово интересовање да у наредном периоду раде на прилагођавању. Добили су један пројекат који ће се односити на прилагођавање националних паркова за лица с инвалидитетом, рекао је Башановић.
Када је рађен мониторинг, како је објаснио, циљ није био да се види само да ли лица с инвалидитетом могу да уђу у неки објекат, већ и да ли би те особе у тим објектима могле да раде.
-Ови објекти, посебно центри за посјетиоце немају тоалет за лица с инвалидитетом и немају лифтове да бисте могли да користите просторије на спрату, рекао је Башановић.
Према његовим ријечима, већина културних објеката има елементе приступачности, обично се то односи на улазне рампе, али велики број њих нема тоалете, тактилне црте, ознаке на Брајевом писму, орјентациона планове.
-Код свих инстутуција видимо проблем са подизним платформама. Оне се релатиивно брзо кваре, а одржавају их фирме из иностранства и док се одради сервис прође дуг временски период. Тако да те рампе много више не раде, него што су у функцији, указао је Башановић.
Добар примјер приступачности, како је рекао је, Галерија Ристо Стијовић.
-Урађени су тоалети, лифт за горњи спрат. Оно што јој недостаје да би била потпуно приступачна је што нису урађени елементи приступачности за лица с оштећењм вида и слуха, казао је Башановић.
