Нови Закон о сигурности поморске пловидбе предвиђа да пловила за превоз путника имају уграђен и стално активан уређај који мјери брзину и курс кретања, а уведена јеи обавеза посједовања црне кутије.
Како преносе Вијести, власници глисера на тим пловилима мораће убудуће да имају уређај који аутоматски емитује податке и о брзини њиховог кретања. Уз то, у обавези су и да тај уређај стално држе укљученим. Пловила којима се превозе путници, такође, умјесто једног, сада морају да имају најмање два члана посаде.
Такве обавезе предвиђене су новим Законом о сигурности поморске пловидбе, који је у Скупштини усвојен крајем прошле године, а на снагу је ступио недавно.
Према Закону, сва пловила која су регистрована за привредну дјелатност превоза путника дужа од пет метара, морају бити опремљена уређајима за аутоматску идентификацију (АИС транспондери) и да уређај мора стално да буде укључен.
АИС транспондер стално емитује податке о идентитету, брзини, курсу и дестинацији пловила на које је уграђен. Стално укључен АИС мораће да имају и сва рибарска пловила дужа од 15 метара.
Власнике брзих излетничких глисера, неће обрадовати ни то што је упркос њиховом противљену, у Закону остала и обавеза да сва пловила регистрована за привредбну дјелатност превоза путника, од сада умјесто једног, морају имати најмање два члана посаде.
Сви путнички и брзи путнички бродови, ангажовани на међународним путовањима, као и сви теретни бродови преко 3.000 тона, а који су грађени након 2002. године, имају сада законску обавезу да док су у црногорским територијалним водама, посједују и ВДР уређаје (црне кутије, које биљеже све битне параметре пловидбе).
Нема вјетроелектрана на мору
Иако исказана нацртом, одустало се од идеје да се овим прописом регулише и сигурност пловидбе на тзв. унутрашњим водама, првенствено Скадарском језеру, па је та област и даље у највећој мјери недефинисана.
Такође, иако поменуто у нацрту, сада важећи Закон не помиње неке нове објекте везане за енергетску дјелатност на мору, попут вјетрогенератора и конвертора енергије таласа, већ само говори о “плутајућим објектима и инсталацијама за производњу угљоводоника”.
Реморкери у Боки обавеза, није ограничена брзина пловидбе
Законом је уведена и обавеза за све бродове дуже од 100 метара да током пловидбе кроз тјеснац Вериге, односно приликом маневрисања за везивање, одвезивање и сидрење у лукама Бококоторског залива, користе сигурносну пратњу тегљача “одговарајуће снаге и вучне силе”.
У члану 51, који дефинише употребу тегљача, међутим, није направљен изузетак од те обавезе за јахте дуже од 100 метара, па ће и та пловила, када долазе у бокељске луке и марине, морати да користе пратњу реморкера.
“Ако пилот сматра да одлука заповједника брода о коришћењу одговарајућег броја тегљача не гарантује сигурност брода и луке за вријеме маневрисања, о томе ће обавијестити Лучку капетанију која ће одредити минималан број тегљача потребних за сигуран маневар брода”, стоји у члану 51. Када више пловних објеката истовремено траже асистенцију тегљача, а нема довољно тегљача, или када је угрожена сигурност пловидбе и људских живота или може доћи до загађивања мора, Лучка капетанија, како се додаје, одређује распоред употребе тегљача.
Реморкери, како је предвиђено, морају бити опремљени за гашење пожара на бродовима и објектима на обали.
За разлику од досадашњег, нови Закон о сигурности пловидбе не садржи експлицитну одредбу о максимално дозвољеној брзини пловидбе. До сада је то било 10 чворова у заливу Боке Которске и подручјима паркова природе Платамуни, Катич и Стари Улцињ, односно шест чворова у Кумборском и тјеснацу Вериге, али је дозвољавала и пловилима дужине до 24 метра да у тим зонама плове брзинама до четири чвора већим од максимално прописаних.
То се сада мора накнадно регулисати подзаконским актом, који је, незванично, у изради.
Слијетање хидроавиона да се најави 15 дана раније
Нови Закон нема ни експлицитне одредбе које су биле у његовом Нацрту, везане за употребу хидроавиона. Нацртом је, без икаквих додатних ограничења, било омогућено полијетање и слијетање са морске површине на удаљености не мањој од 300 метара од обале, односно не мањој од 150 метара уз посебну претходну дозволу. Тога нема у усвојеном закону, али се употреба хидроавиона може подвести под одредбе члана 15, које дефинишу морски “простор намијењен за спорт, рекреацију и разоноду”.
Тај члан прописује да се “на одређеном дијелу пловног пута могу одржавати спортска такмичења и друге активности на основу одобрења Лучке капетаније и уз услове и мјере утврђене тим одобрењем”.
За издавање одобрења, организатор спортске приредбе или друге активности на мору, дужан је да Лучкој капетанији поднесе захтјев најкасније 15 дана прије почетка таквог догађаја.
За лучке капетане могу само искусни поморци
Нови Закон није елиминисао проблематичне одредбе из Нацрта на које је указивао дио стручне јавности, јер је могућност да врши надзор и управљање над поморским саобраћајем (ВТС), осим Управе поморске сигурности, чији оператери на располагању једини имају комплетан увид стања у акваторијуму на основу података са сензора (радари, АИС, видео камере), омогућио да то у лучком акваторијуму ради “Лучка капетанија у сарадњи са ВТС службом”.
Улога Лучке капетаније је новим законом реафирмисана и појачана. Министарство је одустало од лошег рјешења из Нацрта који је омогућавао да се за лучког капетана поставе и особе које немају завршен Поморски факултет наутичког смјера, како је то свуда у свијету. Тако је сада јасно прописано да лучки капетан, осим услова прописаних Законом о државним службеницима и намјештеницима, може бити искључиво поморац-наутичар који има важећи бревет заповједника трговачког брода од 3.000 тона или већег, те најмање 24 мјесеца пловидбеног стажа у својству заповједника таквог брода.
Нуклеарне бродове “виде”, јахте у другом закону
Нови закон садржи и члан који говори о страним нуклеарним бродовима (пловилима на нуклеарни погон). Цивилних бродова на нуклеарни погон (са изузетком руских ледоломаца на Арктику) у свијету је веома мало, па је једина реална могућност да се у нашим лукама или водама евентуално нађе брод на нуклеарни погон у случају да код нас дође нека подморница или носач авиона неке савезничке НАТО државе. Њихов нуклеарни пропулзиони систем је строго повјерљив и недоступан, чак и цивилним службама држава у чјим морнарицама такви бродови плове.
Иако је то била првобитна намјера Министарства поморства, законом који је усвојен није обухваћена материја коју је до сада третирао посебан, Закон о јахтама.
Извор: Вијести
