Све државе треба да раде заједно и стварају структурне реформе како би заједнички излазиле из ковид кризе, један је од закључака засиједања Парламентарне скупштине Централноевропске иницијативе (ЦЕИ) која је одржана у хотелу Палмон беј. Учесници су размијенили мишљења на тему “Живот са ковидом-19 – Како обезбиједити одржив економски опоравак током пандемије”, а пресједавала је посланица др Тамара Вујовић. Засиједање је отворио предсједник Скупштине Црне Горе Алекса Бечић, а присуствовали су и министар вањских послова Црне Горе Ђорђе Радуловић и замијеник генералног секретара Централоевропске иницијативе Зоран Јовановић.
Уз исказано задовољство на прилици да буде у друштву „људи који представљају државе које су већ чланице Европске уније или су кандидати или аспиранти за чланство у најнапреднијој европској организацији“, предсједник Скупштине је у уводном обраћању истакао да Централноевропска иницијатива, односно њена парламентарна димензија представља важан сегмент парламентарне демократије.
Он је изразио увјерење да ће овогодишње предсједавање наше државе бити прилика да земље са богатим европским искуством пруже недвосмислену подршку Црној Гори и другим кандидатима и аспирантима за чланство, како би у наредном периоду на адекватан начин завршиле процес европских интеграција.
Предсједник Бечић је казао да је „Црна Гора 30. августа прошле године промијенила власт на изборима први пут у својој историји и на тај начин, створила почетне претпоставке за демократизацију друштва, чиме би се приближила и остварењу формалних предуслова за учлањење у ЕУ“.
-Тријумф демократије на прошлогодишњим изборима са собом је донио промјене, улио нову енергију, омогућио искрен и одговоран приступ власти својим обавезама према грађанима, а што највише желим да нагласим, а сигуран сам да сте се у то и до сада увјерили, истинску приврженост Црне Горе вриједностима и политикама Европске уније. Ваша помоћ на том путу нам је драгоцјена и неопходна, истакао је он.
Предсједник црногорског Парламента упознао је учеснике скупа о запаженим резултатима законодавног дома на пољу транспарентности, о чему свједоче бројне релевантне међународне и регионалне организације које су Скупштину Црне Горе, на основу мјерљивих параметара, прогласили најтранспарентнијим парламентом у региону Западног Балкана, укључујући и поједине државе ЕУ.
У контексту питања транспарентности, као и тематике данашњег засиједања, посвећеног Животу са ковидом: како обезбиједити одржив економски опоравак током пандемије, предсједник Скупштине је навео да „уз компликоване политичке прилике, које нас спречавају да искажемо свој пуни потенцијал, овај резултат на пољу транспарентности добија на значају. А када се, додатно, осврнемо на изазове које је пред нас поставила и дан данас поставља КОВИД-19, болест која је цијели свијет успорила, све оно што смо као Скупштина учинили на плану отворености и транспарентности отварањем Парламентарног канала, увођењем директних преноса свих сједница скупштинских радних тијела и многим другим пројектима, као и побољшањем услова у којима раде посланици, али и увођењем иновација на плану еколошке одрживости, представљају разлог за задовољство.“
У раду засиједања учествовали су шеф Делегације Представничког дома Републике Чешке Петр Долинек, шефица Делегације и посланица Народне скупштине Републике Србије др Драгана Баришић, шеф Делегације и посланик Државног збора Републике Словеније Франц Трчек и шеф Делегације Парламента Украјине Игор Марчук.
У изјави за РТХН др Тамара Вујовић је подсјетила да је Централноевропска иницијатива најстарија међународна регионална иницијатива која окупља 17 држава, од Италије, која је родоначелник идеје, до Бјелорусије.
– Са нама је било 16 представника, остали су се јављали он лајн. Само представници Бугарске нису били са нама ни он лајн ни уживо. Тема је била – Живјети са ковидом и како постићи један отпоран економски опоравак у доба пандемије, за коју не знамо када ће проћи, тако да се развила веома квалитетна и жива дискусија. Сви парламентарци су износили примјере како су се њихове земље суочавале са нарастајућим трошковима живота, губицима радних мјеста, проблемима са нагомилавањем дуга и како су они помагали оне којима је било најпотребније. Из свега овога можемо извући закључке како све државе треба да раде заједно, да стварају сатруктурне реформе које ће се односити на све земље, дакле да нема оних које брже излазе из кризе и оних који каскају годинама уназад, јер то не доприноси укупном бољитку. Дакле, да цијелом свијету треба равномјеран раст за све, казала је посланица Вујовић.
Како појашњава, осим политичке димензије гдје се усвајају декларације, односно оно за шта се сви залажу и обећавају да ће промовисати бољу инфраструктуру повезаност, одрживи туризам, одрживи развој и праведније друштво, Централноевропска иницијатива има и своју економску пројектну димензију.
-То су конкретни кораци гдје се државе могу повезати на пројектним задацима. До краја црногорског предсједавања остао је један економски форум гдје ће да се повежу бизниси односно привредне коморе ових земаља. Услиједиће и догађај у организацији Заједнице општина гдје смо видјели да је то повезивање градова у регионима јако важно – значи локална димензија, али и министарска конференција о саобраћају и самит предсједника влада ових држава Централноевропске иницијативе.
Црна Гора је 1. јануара започела ново, једногодишње предсједавање Централноевропском иницијативом – ЦЕИ, чији је члан постала 1. августа 2006. године. До сада је предсједавала два пута 2010. и 2020. године.
-Оно што је важно је да смо успијели да организујемо уживо овај састанак и оно на шта сам јако поносна је да се овај догађај одвија у Херцег Новом. То је један од ових примјера децентрализације којој смо ми сада дали допринос а поред тога имамо прилику да покажемо овим људима из нашег региона љепоте Боке Которске, првенствено Херцег Новог.
ЦЕИ је најстарија регионална иницијатива на просторима Централне и Југоисточне Европе. Постоји од 1989. године и данас је чини 17 држава чланица: Албанија, Бјелорусија, Босна и Херцеговина, Бугарска, Чешка, Хрватска, Италија, Мађарска, Молдавија, Пољска, Румунија, Сјеверна Македонија, Словачка, Словенија, Србија, Украјина и Црна Гора.
