Otvaranje 40. Međunarodnog festivala „Dani muzike“ ostaće upamćeno po koncertu proslavljenog violiniste Stefana Milenkovića i orkestra „Camerata“ iz Novog Sada, koje je brojna publika ispratila ovacijama nakon izvođenja kapitalnog djela njemačkog kompozitora Karla Orfa „Carmina Burana“, i još nekoliko popularnih djela u kamernoj verziji za violinu i gudački orkestar.
Srpski umjetnik vijeka, virtuoz na violini, maestro koji je muzikom pokorio svijet, u Herceg Novom je nastupao kao petogodišnjak na jednom muzičkom takmičenju, a kao devetogodišnjak još je bio čudo od djeteta i koncertirao u Kongresnoj Sali Hotela “Plaža”. Sumirajući utiske nakon koncerta, Milenković priznaje da je očekivao da će ovaj nastup biti poseban.
-Ne mogu da kažem da nisam imao nikakva očekivanja. U svaki koncert ulazim otvorenog srca, otvorene glave i prihvatam šta god se desi, ali negde ipak u sebi sam zaista znao da će da bude vekličanstveno. Pre svega je tu publika fantastična, publika koja voli muziku, poznaje muziku i ceni ono što mi radimo. Sa moje strane to nije samo još jedan koncert, jer ipak je prvo takmičenje na kome sam pobedio i dobio 100 poena bilo ovde u Herceg Novom, prisjetio se Milenković i dodao da je u naš grad dolazio sa porodicom na ljetovanje, i da ga vežu mnoge uspomene.
,,Camerata“ je profesionalni kamerni orkestar nastao u okviru Akademije umetnosti u Novom Sadu 1988. godine, a čine ga najbolji mladi muzičari akademije – profesori, asistenti, docenti i najtalentovaniji studenti. Iako je jedan od najpopularnijih projekata klasične muzike u regionu u poslednje tri sezone – „Carmina Burana“ prikladnije za izvođenje u zatvorenom prostoru, jedinstveni ambijent i atmosfera na Kanli kuli su samo doprinijeli magiji muzike.
-Ambijent je magičan, ovo je idealno; to je prirodna kulisa i prosto je savršeno. Bez obzira što mi sviramo na akustičnim instrumentima, znači zatvoreni prostor je ustvari bolji za nas i nismo navikli da između našeg zvuka i publike imamo ozvučenje, ali ovde je to urađeno odlično i jednostavno je komplementiralo ono što smo mi radili na sceni; upotpunilo je i povezalo nas sa publikom, tako da je ceo ambijent i ova prirodna kulisa iza nas savršena za koncerte, poručio je Milenković.
Repertoar koncerta je veoma zanimljiv, od čuvene kantate “Carmina Burana”, preko djela Džordža Geršvina i Astora Pjacole, uz „Pašona kolo“ do „Boemske rapsodije“ rok grupe “Queen” i filmske muzike Džona Vilijamsa iz remek djela “Šindlerova lista”.
-Zamisao je bila da bude eklektičan program, čak donekle i edukativan, da se čuju dela koja se manje izvode ili koja se sigurno ne izvode u ovoj formaciji, dela koja su atraktivna i da tu bude supstance jer, bez obzira da li je nešto atraktivno, to ipak mora imati jednu dubinu, pa i teškoću, neku zahtevnost umetničku i tehničku, tako da sam nastojao da upravo tako i bude balansirano od početka do kraja. Naravno, kulminacija je „Carmina Burana“ koja je ogromno delo, veličanstveno delo, koja je malo sažeta za nas, neke stavove smo izbacili, ali je zadržana ta glavna forma i niko se do sada nije žalio. Čak i oni koji su došli malo cinični, jer su navikli na onu originalnu „Carminu Buranu“, otišli su sa koncerta zadovoljni, tako da sam sad ubeđen da je to prava stvar. Ustvari je veoma zabavna za sviranje jer ima jednu duhovnost, inače ima duha – duhovita je i moćna je, moćno je delo.
Milenković ističe važnost očuvanja klasične muzike i odgovornost umjetnika u toj misiji, što ga dodatno inspiriše.
-Lepota klasike nije samo izvesti nešto na sceni, uživati u tome i biti sa publikom, nego i to što se bavim nečim tradicionalnim, nečim lepim danas kad se toliko brzo svet menja. Mnoge profesije zamenjuje kompjuter i veštačka inteligencija, a ovo što mi ovako radimo ne može da se drugačije dobije niti da, nego upravo ovako. Prosto smatram da zaista nosimo tu baklju i tradiciju umetnosti, nečega lepog što povezuje ljude, i to je i odgovornost, ali to me uvek vodi, to me uvek inspiriše i motiviše.
Nakon gotovo tri decenije uspješne karijere u inostranstvu, vratio se u svoju zemlju da bi bio sa porodicom i prijateljima, ali i posvetio domaćim talentima.
-Jednostavno, u ovom periodu života to je bio najprirodniji sledeći korak. Hteo sam da budem bliže familiji, želeo sam da se zaista maksimalno posvetim našim studentima jer sam dve i po decenije dao inostranim studentima i inostranstvu uopšte. Skoro tri, jer 29 godina sam bio u inostranstvu, tako da mi je ovo čak i veći izazov ustvari. Klinci su zaista divni i talentovani, moji roditelji su tu, prijatelji su tu i naš život je sad ovde zaista odličan.
Mladih talenata na Balkanu apsolutno ima. Balkan je jedno magično mesto. Tačno ima taj neki ukus istoka i zapada, tačno je na granici, to se vidi u mentalitetu, to se čuje u muzici, u samom melosu, temperamentu, i bitno je samo tu staviti jednu strukturu, jer temperament, talenat, neki nagon bez discipline, strukture i rada ustvari ne znači mnogo u profesionalnom svetu, ustvari mogu da kažem da ne znači ništa. Međutim, kad se jednom ta struktura postavi – da se na taj talenat doda zaista i rad onda se postižu ogromni rezultati, tako da itekako imamo taj potencijal.
Ovakvi festivali su značajni za promociju klasične muzike i privlačenje mladih, a dovoljno je da makar imaju pozitivan odnos prema klasici, smatra Milenković.
-Ja mislim da su značajni. Ja verujem u to, jer sam zaista često, mogu da kažem skoro svaki put, na ovakvom tipu koncerta sreo nekoga ko je bio inspirisan, nekog klinca ko je možda počeo da razmišlja o tome da li bi bio muzičar i da li bi možda svirao violinu. Ali, na kraju krajeva ne mora čak ni to; dovoljno je da je ovo sada u njihovim životima, da ovo postoji, da su došli, da im se dopalo… Neka im se nešto dopalo, ne mora sve, ali da nose to kao pozitivno iskustvo i to znači već puno kroz ceo život, jer će imati i to kao opciju, znaće da postoji i to u životu, i to od muzike, pa ne moraju biti profesionalni muzičari, ne moraju čak ni generalno slušati samo klasiku, ali će to uvek gledati pozitivno, i to već znači puno.
Iako je već postigao zaista mnogo u karijeri, uvijek može dalje, smatra Milenković, ističući da karijera nije destinacija, nego proces u kome uživa.
