Шта Њемачка може да научи од Црне Горе – мала лекција из дигиталне ефикасности

Пише Марк Роде

У тачно 12:20 сати 25. јула добио сам рјешење о порезу на нашу некретнину у Црној Гори – електронском поштом, да се разумијемо. Ни дебела коверта, ни бирократски језик, ни препоручено писмо. Само јасна, разумљива порука са износом за уплату и практичним линком за плаћање. Неколико минута касније порез на имовину је био плаћен – кредитном картицом, са малом накнадом за трансакцију, без црногорског рачуна и без чекања на шалтеру поште у Игалу. Био сам искрено импресиониран.

Зашто ово причам? Зато што сам Њемац. И зато што живим у земљи која себе радо представља као дигитално напредну и бирократски ефикасну – а у пракси то често није. У Њемачкој није само по себи разумљиво да се пореска рјешења добијају дигитално. А када се и добију, то су ПДФ документи са више страница објашњења, доступни само преко компликованих портала – по могућству уз посебну електронску личну карту. Плаћање? Онлајн најчешће само преко банковног трансфера, никако кредитном картицом, а још мање из иностранства.

Оно што сам доживио у Црној Гори било је потпуно супротно: прагматично, оријентисано на услуге и без вјештачких препрека. То је примјер како јавна управа може функционисати у дигиталном добу – ефикасно, грађански оријентисано и ипак безбједно. Искрено, нисам то очекивао. У Њемачкој би многи већ на саму идеју подигли обрве: „Кредитна картица? Из иностранства? Тако једноставно?“

Још је чудније ово искуство кад се стави у контекст другог запажања: у Црној Гори је готовина и даље сасвим нормална. „Кеш је краљ“ – та реченица овдје није само изрека, већ стварност. У кафићима, на пијаци, код фризера – готовина је добродошла. И то је добро. Јер то значи слободу избора. То значи да муштерија одлучује како ће да плати – а не систем.

У Њемачкој, напротив, готовина и могућност да се уопште користи све више нестају из свакодневице. У многим кафићима, пекарама и чак малим продавницама данас пише: „Само картице.“ Ко извади новчаницу, често буде сажаљиво погледан. Истовремено, у мањим градовима нестају банке и банкомати – доћи до готовине тамо је већ логистички проблем. Образложење? Дигитализација. Ефикасност. Будућност.

Али примјер Црне Горе ми показује да будућност не мора значити одрицање. Може се искористити дигитализација, а да се не ограниче могућности избора. Може се бити ефикасан, а да се не изгуби веза са грађанима. И може се модерно управљати, а да се не изгуби здрав разум.

Као Њемац с великом наклоношћу према Црној Гори, скидам капу пред овим успјешним спојем модерне управе и практичне животне стварности. Могућност плаћања готовином овдје није застарјели хир, већ израз поштовања према грађанкама и грађанима. А дигитално пореско рјешење са једноставним начином плаћања је узор за многе земље – па и за моју.