С искреном љубављу и огромним поштовањем, човјеку који је за многе па и за нашу сарадницу Викторију Самарџић био легенда прије него што је закорачио у вјечност и био вјечност док је био ту, исписана је данашња рубрика „Срце бира Херцег Нови“ , промијењеног наслова јер је и Драгољубово срце бирало Нови, као да су град и он били једно. Пред вама је омаж тој његовој љубави, његовој енергији, таленту, срдачности, срчаности, пријатељствима која је лако градио и брижно његовао и чувао. Истовремено је ова рубрика трунчица захвалности свих нас за музику и све друго што је са људима несебично дијелио. Питање упућено пријатељима широм свијета било је: због чега њихово срце бира Драгољуба Ђуричић.Одговоре је забиљежила је – Викторија Самарџић.
Здравко Чолић: Моје срце бира Драгољуба Ђуричића, јер смо и стварали заједно више од четири деценије и осећам огромну тугу, отишао је прерано. Недостајаће ми његова животна филозофија, као и његов неодољив хумор. Увек је био ту кад треба да саслуша и посаветује. Био је велики уметник и још већи човек. Чудесан, непоновљив, бескрајно талентован и надасве драг свима. Био је људина вансеријске енергије и интелигенције.
Иван Ивачковић: Моје срце је још давних дана изабрало Драгољуба. Постали смо пријатељи почетком осамдесетих, а касније сам га позвао и да ми буде кум на венчању. Разлог је једноставан: желео сам да у том тренутку поред мене стоји најбољи човек којег познајем. Нико није имао имао веће срце и ширу душу од Драгољуба. Био је дивно, племенито људско биће, човек беспрекорног карактера, увек витез, увек ту за друге, увек спреман да помогне. Нисам способан да разумем прерани одлазак некога ко је толико волео живот. Не могу то ни да појмим ни да прихватим. Оставио нам је велико завештање, не само у уметничком, него и у људском смислу. У обавези смо да то завештање држимо живим, да га будемо достојни, да негујемо Драгољуба у нама. Тако ће се и он продужити. Била је срећа и истинска привилегија делити с њим време, енергију и идеје. Изузетан човек којег ћемо волети док је нас самих.
Владо Георгијев: Драгољуб је био један од симбола Херцег Новог, иако то није потенцирао, то су сви знали. Био је и симбол промјена, бунта против неправилног и лошег естаблишмента. Мени је био пријатељ прије свега, комшија, неко с ким сам често пио кафу у граду и ћакулао. Гостовао је на мојим многим концертима кад год је могао, то је радио од срца. Имао је дивну нарав и велико срце. Ето, због тога моје срце бира Драгољуба… Слава му!
Урош Шећеров: Моје срце је давно изабрало Драгољуба, јер није крио своју несавршеност, није се бојао онога што не зна већ је целим срцем давао оно у шта је био сигуран, а то је љубав према људима, музици, ритму, бубњевима и Херцег Новом! Да, Херцег Новом, изнова и изнова би то увек говорио! Јако ми недостаје!
Група Кербер: Горан Шепа- Гале: Драгољуб је својим бићем освојио место у нашим срцима и ту ће остати заувек.
Бранислав Божиновић: Четири године били смо зједно и другови и као браћа. Спавао је код нас, код мене, хранили смо се ту, кад је у Нишу, упознао ми је децу, мој син га је звао Дагоуб, имао је три године, а касније је упознао и моју кћи. У Херцег Нови кад дођемо, сви код њега, нисмо правили разлике. Баш је било дружење на врхунском нивоу. Без и једне ружне речи или помисли. Његова енергија је била јако важна за нас, за Кербер, то се осетило и на три албума која смо снимили са њим. Живело се и свирало пуним плућима са њим! Како да га човек не заволи онаквог луцкастог и добричину? Недостаје нам и још увек, после сазнања о његовом одласку, ми сви не можмо да прихватимо да га нема…
Бора Чорба: Пуно сам га волео због његове ведрине, осмеха и позитивне енергије коју је ширио свуда око себе. Сарађивали смо давно, у време док сам био у Сунцокрету. Сретали смо се стално. Много ће недостајати, свима!
Вицко Милатовић: Кад год ми је требало, увек је налазио времена и излазио ми у сусрет. У данашње време је јако тешко наћи правог и искреног пријатеља на кога човек може да се ослони. Моје срце бира Драгољуба Ђуричића зато што ми је он био заиста пријатељ. Нека му душа нађе вечни мир. Много ћеш ми недостајати брате!
Иван Фирчи: Срце се не може разлогом објаснити, посебно не онако велико као Драгољубово. Његово је било поуздано, лојално, искрено и надасве весело. Када те је једном загрлило у свој ритам, одолети ниси могао.
Рамбо Амадеус: Због тога што је само срцем ишао кроз живот.
Драги Јелић (YУ група): Чим изговорите име Драгољуб, добијате и одговор да се ради о човеку који је својим ставом пленио људе око себе. Свирали смо око три године заједно,али за цео живот остаје присутан у мом срцу.Не могу да се помириm да га нема.
Никола Чутурило: Моје срце не бира. Ту је свако могао да уђе.Неко би се задржао кратко, неко мало дуже. Драгољуб је у мом срцу од тренутка када смо се упознали, има томе чердесетак година. Ту је без прекида до данашњег дана када у неверици спознајемо колико ће недостајати. Биће у мом срцу заувек због свега. Свирао је на моја прва два албума, пазио ме је и саветовао као прави старији брат. Знао је моје тајне као што ми се и сам поверавао, јер смо врло брзо постали блиски. Неко кога могу да окренем увек и затражим било шта. Импоновао ми је његов став и делили смо исте или сличне животне вредности. Цео свој живот прошао је усправно, чиста образа и са великим топлим срцем за све и свакога. Његов дечачки искрен осмех и буран поздрав при сваком сусрету је нешто што ће ми недостајати свакога дана. Због тога и не умем да се опростим, јер Драгољуб, мој Драгуљче биће у мом срцу заувек.
Кики Лесендрић: Драгољуба бирам због мог детињства због игранки у Дому омладине где је свирао са „Мама Ко Ко“, а ја извео цуру на свирку. Због првих Пилота где је требало да буде стални члан, али је отишао у Леб и сол. Због имена које му је пристајало бескрајно, драг и мио, али и због енергије која се ретко виђа, незаборавних концерата у Згребу и Подгорици…
Ђуле Ван Гог: Моје срце бира Драгољуба- мог увек насмејаног ‘Комшу“, племенитог Дива, зато што је био и заувек остао Брат, Велики Уметник, Велики Бубњар, а пре свега Велики Човек!
Владан Вучковић Паја: Моје срце бира Драгољуба, јер је он сам ишао срцем кроз живот. Све што је радио било је прожето срцчаношцћу. Зато што сам се са њим смејао свим срцем. Зато што сам са њим свирао не штедећи се. Зато што смо понекад заједно и туговали, опет свим срцем. Зато што је свим срцем бранио своје ставове. Зато што смо водили дубоке интелектуалне разговоре који су често завршавали неким дубљим и искренијим истинама него што нам се чинило. Зато што је истина са њим знала бити и комплексна и једноставна, али увек само истина. Зато што смо постали велики и интимни пријатељи. Зато што ми је пружио шансу коју сам успео да искористим. Зато што је био велики човек са великим, благим и емпатичним срцем. Зато што је остала празнина иза њега, велика као његово срце.
Драган Ђиђи Јанкелић: Ево што могу рећи у овом за мене ужасном тренутку за који бих волио да га никад нисам доживио. Мене је сматрао најбољим (што ми је једном и лично рекао) а ја њега у много чему бољим од себе. Али то није разлог због чега сам га волио и цијенио него због тога што је био интелигентан, елоквентан, поштен и драг колега и пријатељ. Никад неће бити заборављен!
Кепа Дејан Стојановић: Моје срце бира Драгољуба, јер га знам јако дуго скоро од рођења, сарађивао је са мојим оцем Кепом из групе Смак. Дружили су се и јако поштовали међусобно. Скоро су разговарали о будућој сарадњи. Наиме, требали смо отац, мој син Марко и ја да будемо гости на његовом концерту бубњара, нажалост корона је однела још једног доброг човека и колегу. Драгољуб је био покретач добре енергије и заиста нам је јако жао што га нема више међу нама!
Гаро Тавитијан: Био је диван човек који је тачно знао све и коме је било веома лако да каже истину и велике комплименте свакоме које заслужио. Легендаран бубњар, велики и због његове солистичке каријере и пројеката, где је скупио пуно перкусиониста и остварио је свој сан за Дан бубњара. Мој отац га је пуно волео и у сваком тренутку је било љубави и поштовања између њих. Невероватна позитивна енергија и осмех с којим је пленио. Велики човек, фер и драг. Свет не би био исти без њега.
Бранислав Самарџић: Због непоновљиве животне енергије, филигрански избрушене племенитости, морала који је данас тако, тако редак, попут драгог камена у природи, због невероватног осећаја да пробуди оно најбоље у човеку, а напослетку и због његове велике и широке душе, која је попут неба изнад мора Црне Горе.
Апсолутно Романтично (Зоран Кина Алвировић): Кад је неко добар попут њега, хуман, искрен у ставовима и изразу, притом изванредан уметник, наравно да га срце изабере. Због тога Драгољуб!
Акаш Бхат: Био је један од најдисциплинованијих, и најенергичнијих музичара у Србији. Такође је био толико активан и брз у акцији да сам му дао надимак „Брзољуб Зуричић“, а он би мене звао Господин из Индије. Увек сам уживао у сарадњи са њим.
Себастијан Керкеш: Упознао сам Драгољуба када сам имао девет година, у Зрењанину, у гомили обавеза, нашао је 20 минута (не два, него 20) да ме упозна на иницијативу моје мајке. Пожалио нам се да има ужасну мигрену и унапред се извињавао ако буде правио гримасе, због јаких болова. После 14 година , пришао ми је након једног концерта, да ми удели лепе речи, тачно се сећао дана када смо се упознали, места где смо причали, као и мог имена. То је Драгољуб Ђуричић. Човек који поред свих великих ствари и успеха, није заборавио да је човек. Био је свестан колико је мотивисао друге и никада то није злоупотребио. На земљи са обе ноге.
Бранка Шћепановић- Поповић: Драгољуб је био мој пријатељ и колега. Омиљен међу колегама – велики умјетник који је поштован и ван граница наше земље. Знао је да окупи на хиљаде људи на својим концертима. Много смо изгубили са његовим одласком. Имао је велике планове. Однио их је са собом. Много сам тужна, тужно су његове Цуце, његово Цетиње Црна Гора и све државе из окружења. Почивај у миру велики и добри човјече!
Дејан Цукић: Моје срце бира Драгољуба јер… памтим када сам га први пут видео у животу помислио сам: „Боже, овај човек игра за бубњевима!“… јер, када смо се упознали, само пет минута је био познаник и одмах постао пријатељ… јер је био уз мене у најважнијем и најтежем тренутку каријере, на мом првом соло албуму и турнеји, јер су нам се синови родили са месец дана разлике па смо их шетали у колицима по Ташмајдану и блебетали док не промукнемо, јер је био један, јединствен и непоновљив…
Николина Ника Ковачевић: Моје срце је изабрало Драгољуба због свега што чини његов уметнички сензибилитет, његов родитељски сензибилитет – који је у мојој и његовој релацији имао незаменљиво битну улогу. Његов сензибилитет као пријатеља, али надасве људски код који је Драгољуб носио и од каквог је саткан – то је бит његов величине! Остаје заувек запамћена његова музикалност, дар који је носио као уметник: бубњар, композитор, мислилац, сликар и филозоф, међутим, у времену када људи губе контролу над идентификацијом „људскости „ – ми морамо знати, говорити и сећати се Драгољубове храбрости, истрајности и његовог залагања за вредност равноправности међу људима, у оном најлепшем смислу.
Жика Филиповић: Драгољуб је нераскидиви део живота сваког ко је имао прилику да га боље упозна. Разум и срце најчешће бирају независно, свако за себе, често и опречно. Када је Драгољуб у питању и разум и срце су бирали једнако. Због тога што је народски речено – добар човек. Због његовог посебног талента и шарма. Зато што би сваку просторију у који би ушао осветлио својом ауром, а сваку тешку ситуацију учинио лакшом. Због свог младог и ведрог духа и оригиналне духовитости. Због чистоте и поштења. Због животне испуњености и велике и неукаљане каријере. Зато што је био велики мотиватор, вредан и пун енергије. Због љубави за ближње и разумевања за колеге. Због тога што је инспиративно дружити се са њим. Због осмеха који разоружава. Зато што је човек у кога се може поуздати и не мења став како ветар дува… Нигде овде нема глагола “бити” у прошлом времену. Ништа од наведеног Драгољуб није “био”, он јесте и даље и за мене је и даље жив. И даље ми, упркос свему, извлачи осмех на лице. Сећања су жива и никад неће избледети. Срце је изабрало пријатеља за цео живот, а глава је потврдила.
Милица Милша: Такви људи и такви уметници се ретко срећу. Недостајаће овој планети!
Владан Савић: Зрачио је енергијом која је била јединствена. Поред осведоченог талента био је власник специфичног хумора и резервоар оптимизма. Великодушно ми је уступио своје фантастичне цртеже за наш заједнички првенац, књигу поезије „Рубато“.
Зоран Зоро Мартинетти: Пријатељство и другарство са Драгољубом датира још од давне 1967. Године, када је он као момчић долазио на наше игранке да нам помаже у ношењу инструмената, односно бубњева јер су га они интересовали. Септрембра мјесеца 1968. године ми остајемо без бубњара ( Милан Цицак ) који одлази са једним оркестром у Њемачку. Већ смо се били пријавили за Црногорску гитаријаду која се одржавала у Будви тако да смо морали рјешават питање бубњара. а избор је пао на младог Драгољуба Ђуричића који је у међувремену основао свој бенд Веритас. Уз кратке пробе смо наступили на тој Гитаријади и освојили прво мјесто. Награда је било учешће на путујућој Југословенској гитаријади на којој смо и учествовали као ЕГЗОДУСИ. Те године је са нама био Драгољуб. Био је наш члан и 1971, свирао је са нама до момента кад је упознао групу РИБЕЛ из Београда и са њима наставио у Београду. Драгољуб је посједовао велики таленат и био велики радник. Друг изнад свега. Увијек спреман на шалу и позитивну атмосферу. Наше пријатељство се наставило свих ових година и свака његова посјета Херцег Новом је био нови стари сустет са нама.
Драган Ивановић- басиста: Моје срце бира Драгољуба – због његовог осмијеха. Како год да сте расположени када се сретнете са њим мијењате расположење у раздрагано, весело и пуно живота. Недостајаће нам!
Дени Дерања: Драгољуб је од мог дјетињства био мој узор као човјек и умјетник. Тај његов доброћудни став кад кад се сретнемо у граду, и да си не знам како фјакав или нервозан он би самом својом појавом учинио да ти дан постане добар и позитиван, као талас кад те запљусне позитивном енергијом, вазда насмијан и у расположењу, много ће ми недостајати.
Бојана Стаменов: Имао је дивну особину да воли љубав!Љубав према ритму, музици, животу, младости, народу… Своје младе колеге је поштовао и третирао као егал, умео је да се ничим изазвано јави и пита за јуначко здравље, што је у данашње време реткост. Он је једном речју био отелотворење речи – ЖИВОТ!
Милица Дабовић: Моје срце бира Дрqгољуба Ђуричића, јер је увек био човек са осмехом, добротом, енергијом, смислом за хумор! Увек је знао шта да каже и да те охрабри. Улије жељу за животом. Хвала !
Игор Петровић(мајстор реалног аикидоа): Драгољуб Ђуричић је писао музику за неке од наших наступа. Био је велики господин. Сећам се да док сам шетао по Новом Београду, неко је зауставио кола и скоро блокирао саобраћај. Погледао сам онако у чуду, зашто би неко стао тек тако, а онда је Драгољуб изашао из кола да се поздрави са мном. Невероватно колико сам био изненађен и под утсиком. То никада нећу моћи да заборавим!
Горан Милојевић Гамп: Зато што је био исконски чувар музике.
Викторија Самарџић: Од првог тренутка када сам га упознала, као мала ситна мрвица која је тек направила прве кораке, моје срце куца у посебном ритму, ритму његовог добоша, који му је био и остао цео стваралачки свет, а то је пренео и на мене. Његова безгранична љубав, ширина и доброта обасјаваће нас док год буде света и века! Наставићу да негујем још више његову љубав према бубњевима, односно добошу, јер знам да ће га то чинити срећним. Увек ће бити ту, међу нама, а посебно у мом животу. Био ми је дар са неба, лавина свега доброг на свету и непоновљив човјек. Срце ми је огромно јер сам имала такву есенцију мудрости поред себе у тренуцима када ми је било најпотребније. У ритму је извор живота! Хвала ти за сваки тренутак, осмијех, радост и енергију коју си имао за мене.
