Заједничко дјеловање, размјена искустава и међусобна подршка медијских радника и радница кључни су за јачање новинарске заједнице и стварање конкретних промјена у условима рада, поручено је на дводневној конференцији „Постављање темеља за будућност новинарства“.
Дводневна радионица, коју Европска федерација новинара (ЕФЈ) и Синдикат медија Црне Горе (СМЦГ) организују дан и сутра у Подгорици, дио је пројекта Stand Up for Journalism који је финансијски подржала Европска унија.
Предсједница ЕФЈ Маја Север рекла је да свакодневни рад новинара постаје све тежи, да су напади на новинаре све учесталији, али и да се новинари често окривљују за све, суочавају се са притисцима и недостатком стварног разумијевања њиховог рада.
-Истовремено, наш рад као новинара и синдикалних активиста постао је захтјевнији. Ипак, и даље нас воде исти принципи: знамо да новинарство служи јавном интересу и да је од кључног значаја за слободе грађана и демократска друштва“, додала је.
Север је истакла настављају да раде и чврсто стоје уз новинарство.
-У протекле двије године, колико пројекат траје, показали смо да заједничко дјеловање, размјена искустава и међусобна подршка доносе стварне промјене и јачају нашу заједницу. Солидарност је оно што нас повезује и даје нам снагу да наставимо даље. Наш заједнички, одлучан рад уједно је и одговор на нападе и притиске – посвећеност квалитетном новинарству и правима новинара, јер знамо колико је новинарство важно за свако демократско друштво, поручила је Север.
Генерални секретар ЕФЈ Рикардо Гутиерез рекао је да су новинарске организације пречесто у потпуности заокупљене свакодневним обавезама, без простора да направе отклон и стратешки промисле о будућности, о кључним питањима која могу промијенити новинарство и, посљедично, начин на који су радници у овом сектору организовани.
Казао је да времена јесу тешка и непријатељски настројена према новинарству, али да се чак и у тако забрињавајућем сценарију, појављују нови облици сарадње, усмјерени на организовање отпора и заштиту јавног интереса.
-Вјерујем да је управо то дух који треба да води наш рад данас и сјутра. Морамо имати храбрости да се ослободимо окова и осмислимо нове облике солидарности, користећи алате о којима ћемо говорити током радионица и дискусија у оквиру програма, навео је Гутиерез.
Предсједник СМЦГ Радомир Крачковић казао је да је, за постављање темеља за будућност новинарства, битно почети од суштинског питања – у каквим условима новинари раде данас?
-У Црној Гори, просјечан медијски радник или радница једног медија данас је потплаћен, преоптерећен и пречесто незаштићен. Према истраживању Синдиката медија и Мисије ОЕБС-а, троје од четворо медијских радника и радница примају зараду која је мања од државног просјека. Истовремено, многи од њих раде прековремено, без адекватне компензације, суочавајући се са исцрпљеношћу, сагоријевањем и озбиљним посљедицама по ментално здравље, истакао је Крачковић.
Додао је да новинари раде у све несигурнијем окружењу, а да је СМЦГ само током прошле године регистровао 33 случаја напада и пријетњи према медијским радницима и радницама – неславан рекорд од кад та организација прати бројеве напада у бази мреже SafeJouranlists..
-Због тога на овој конференцији не говоримо само о проблемима већ и о рјешењима: Како да обезбиједимо достојанствене услове рада за све новинаре? Како да створимо здраво радно окружење које неће угрожавати ни професионални интегритет ни лично достојанство? Како да одговоримо на изазове које доносе нове технологије? И, наравно, како да укључимо младе новинаре у обликовање тих одговора? Као што се да закључити из назива конференције, темеље за будућност новинарства постављамо сада, поручио је Крачковић.
На конференцији је било ријечи и о положају младих новинара и новинарки на савременом медијском тржишту. Млада новинарка Ивана Влаовић, уједно и чланица Секције младих и фриленсера СМЦГ, река је да очекивања послодавца према онима који тек долазе у редакције треба да буду реалнија.
-Недавно сам била на једном регионалном догађају, гдје су се жалили како су млади незаинтересовани. У том тренутку, у глави су ми се вртјеле све приче колико је младих новинара запослено по уговору о дјелу, како раде прековремено без адекватне накнаде, и са платама испод просјека. Уколико желимо квалитетно новинарство, морамо дати боље услове младима – адекватне радне услове, обуке и што је најважније подршку“, казала је Влаовић.
Млада новинарка Леа Јајаш рекла је да су њена радна права много пута прекршена.
-Ја припадам ‘генерацији З’ и о нама се неријетко негативно прича, да лако одустајемо, одлазимо са радних мјеста без разлога и слично. Ја бих нас описала као генерацију која зна шта жели. Кад видимо да не добијамо прилику, да се наше радно вијеме не поштује, не премишљамо се. У реду је кад се деси нека ударна вијест, али у новинарству се сваки дан руши неки свијет. И ја морам имати свој свијет и свој живот. Зато бих ја казала да смо ми у ствари генерација која не допушта да нас неко понижава ни на личном ни на професионалном нивоу, навела је Јајаш.
На панелу „Како осигурати достојанствене радне услове у временима промјена и изазова?“, представица Низоземског удружења новинара (НВЈ) Роwан Блијд, осврнула се на положај фрееланце новинара, истичући да су се у том удружењу успјешно изборили за повећање њихових хонорара.
-Постигли смо споразуме са великим издавачима, према којима се хонорари одређују на нивоу од 167% плата стално запослених, како би се покрили трошкови и социјални доприноси, а изборили смо се и за увођење минималних накнада. То смо учинили јер смо постигли да се сви медијски радници боре заједно, да буду солидарни. Годинама смо повезивали људе, како бисмо осигурали да буду свјесни да смо сви једно и да само солидарни можемо да се изборимо за права сваког у медијској индустрији, казала је Блијд.
Уредник и ТВ презентер Саша Делић, који је био запослен у Ал Јазеера Балканс, казао је како је имао сјајне радне услове, али да је све нестало гашењем тог медија.
-Сада радим у другом медију, и услови су ми такође добри, али се ми боримо да опстанемо. Ако нисте пристрасни, ако сте професионални, онда вам је тешко. Ми се свакодневно боримо за сопствену независност, много ствари радимо упркос онима који желе да нас угасе. И морамо да наставимо, да будемо гласни и да радимо. Мислим да ова професија има будућност, како су млађе колегинице објасниле, казао је Делић.
