Одборници локалног парламента у Херцег Новом, на четвртој редовној сједници, усвојили су Завршни рачун општинског буџета за 2024. годину, што је била и прва од укупно 44 тачке дневног реда.
Усвајању је претходила расправа у којој је одборник Владимир Косић истакао да је срамотно у јулу дискутовати о завршном рачуну за прошлу годину, што је, како је казао, могло и морало раније да се уради, упркос чињеници да је изборна година.
Он је примијетио да у ни једној тези посебног дијела завршног рачуна нето зараде нису у негативном индексу, као и да је, упркос представљеном суфициту, Општина потрошила два милиона еура више него што је зарађено.
– То су пренесена средства, имали смо право и план да их потрошимо, само хоћу да кажем да су расходи у 2024. години били за два милиона већи од наших прихода, што је озбиљан показатељ – истакао је он.
Косић је, коментаришући ставке завршног рачуна, поставио питања везана за порез на приход од самосталне дјелатности, затим за накнаду за одржавање локалних путева и других јавних површна од општег значаја, као и за приходе које органи локалне управе остварују обављањем самосталне дјелатности.
Између осталог, скренуо је пажњу и на капиталне издатке, односно планове за водоводну и канализациону мрежу, гдје је остало непотрошено око 550 хиљада еура, као и на издатке за грађевинске објекте аутобуске станице, градске пијаце, спомен обиљежја, капеле и слично, гдје је остало око 450 хиљада, што се, како је казао, могло преусмјерити на санацију лукобрана.
Оливера Доклестић, одборница ГП Идемооо је казала да је позитивно што су приходи остварени у нивоу 97 одсто у односу на план, што указује на релативно добро планирање и реализацију Буџета.
– Капитални издаци су остварени на нивоу 91 одсто што значи да је већи дио инвестиција завршен али је наше питање како и на који начин, казала је Доклестић и истакла да би требало да постоје и компаративни подаци за претходну годину.
Критиковала је донације и трансфере који су остварени са свега 54 одсто од планираног, а капитална донација свега 19 одсто.
– Ово указује на неефикасну сарадњу са државним и међународним партнерима и лоше вођење преговора, рекла је Доклестић.
Сматра да је продаја имовине веома проблематична у ситуацији када је буџет преко 27 милиона.
– С обзиром да нам буџетска средства расту и и да имамо суфицит од 608 000 еура, питам се који је смисао продаја имовине. Чини ми се да је ова власт склона све да прода, као да неће бити некога послије ње, као да неће будуће генерације имати овдје простора да живе. Ако кренемо баш све да распродамо, не знам шта нам остаје, рекла је између осталог Доклестић.
Указала је и на пораст пореза на некретнине и питала на основу чега се одређује коефицијент за обрачун пореза. Сматра да за домицилно становништво не треба да порез буде већи, јер константним порастом пореза прави се све већи социјални јаз.
– Општина би требало да се другачије односи према одређеним социјалним категоријама и да се више бави увиђајем стања а не директном наплатом пореза и то без директног контакта са јавним мњењем, навела је Доклестић.
Одборник Боро Лучић се осврнуо на капитални буџет, који је у висини од око 10 милиона реализован 95%, што се, како је казао, види по броју изграђених и реконструисаних путева, тротоара о колико се генерално улаже у инфраструктуру.
– Само за путеве је уложено преко 2,5 милиона, што је трогодишњи комплетан буџет који смо имали 2016. године, а не само капитални. За степеништа, тротоаре, јавну расвјету све по 200-300 хиљада за сваку од тих ставки. Када причамо о улагањима у водоводну и канализациону инфраструктуру, милион и по – информисао је он.
Одборник Новске листе, Јован Суботић казао је да увијек има простора за побољшање и да су управо ту у локалном парламенту да размотре и позитивне и негативне аспекте.
Сматра да 1,5 милиона еура, колико се издваја из буџета за спорт и културу, осликава град који своју политику у тим доменима активно популаризује.
– Видјели смо на који начин се дијеле та средства и то је последњих година много транспарентније. Научили су одређени власници и они који управљају клубовима да аплицирају на прави начин, да представе своје годишње планове и подносе извјештаје и то је кључно да локлана управа може да финансира ове области, казао је Суботић.
Похвалио је рад Секретаријата за друштвене дјелатности и међународну сарадњу који је аплицирао на велики број међународних пројеката и добио их а да тренутно не морају да траже помоћ за стране за писање тих пројеката.
Сматра и да проходи од пореза на доходак физичких лица који су премашили план показују да је у ХН запосленост велика и да у нашем граду постоји прилика да се нађе посао уколико се тражи.
Закључио је да треба наставити позитиван тренд повећања буџета као и реализације капиталног буџета.
Предсједник Општине Стеван Катић је казао да је задовољан степеном реализације Буџета за 2024. годину, што је доказ посвећеног и преданог рада. Упутио је опаску одборнику Косићу да се завршни рачун увијек усваја у мају или јуну када се заврше све процедуре.
– Мишљење на завршни рачун буџета може да буде позитиван или негативан или са ревизијом. Од 90-их смо увијек имали мишљење са резервом, а у посљедње двије године позитивно, што говори да се радило домаћински и што је најважније транспарентно, казао је Катић и осврнуо се на зараде које су по његовом мишљењу и на државном и локалном нивоу изузетно мале.
– Имамо проблем како уопште мотивисати стручне људе да раде у локланој или државној управи. Данас су на власти само поштени људи који су дошли након 30. августа и који раде само за те плате које су законски одређене. Зашто се то није раније дешавало, јер су ранији функционери радили и за неке друге ствари и због тога је то у одређеном моменту кажњени, рекао је Катић.
Поручио је да је Херцег Нови до 2020. био заборављен од државне власти, а да буде другачије нису се потрудили чланови ДПС који су у једном перидоу били и одборници и посланици.
Сматра да је Општина поступала домачински и када је у питању продаја имовине, јер је у последњих осам година седам-осам пута више купила него продала.
– Имовина се продаје по одређеним захтјевима, ради комплетирања урбанистичких парцела, јер смо ми сервис грађана, којима морамо изаћи у суусрет у складу са законом, рекао је Катић.
Осврнуо се и на примједбу Доклестић на висину пореза на непокретности, који се одређује на основу закона о порезу на имовину и општинске одлуке .
– За 2025. у Будви за стан од 50 квадрата старе градње порез је 82 еура, у Тивту такође, у Котуру 68 еура а у Херцег Новом 57 еура. То је довољан доказа да се у нашој општини плаћа порез мање него у осталим приморским општинама и да су наши индекси убједљиво најмањи, рекао је Катић.
Истакао је да ће геопортал који је профункционисао недавно дати бољи увид у све објекте на територији општине Херцег Нови.
Завршни рачун усвојен је са 25 гласова.
У наставку засиједања, а прије паузе, усвојени су Предлог одлуке за успостављање сарадње између града Чачка и Општине Херцег Нови, Предлог одлуке о кућном реду у стамбеними зградама, затим Предлог Одлуке о о измјенама и допунама одлуке о оснивању Друштва са ограниченом одговорношћу Агенција за изградњу и развој Херцег Новог и Предлог измјена и допуна Програма уређења простора општине Херцег Нови.
