Сарајевска сликарка Тамара Вучинић представила се синоћ херцегновској публици изложбом у Спа галерији Института “Др Симо Милошевић”. Изложбу је отворио академски сликар Ђуро Лубарда.
Зидове Спа галерије испунило је мноштво нијанси и боја, као и ведрина коју носи свака слика умјетнице из Сарајева.
Тамара Вучинић је за РТХН испричала зашто се на њеним сликама прелива тако велики број боја.
– Зато што је напољу све сиво, неко мора да нацрта то. Свако ти требало себи, не мора бојицама, има и других начина, али мора да обоји свој свијет. Не можемо само говорити да је данас лош дан или да смо као вријеме. Колико смо пута били тужни, док је сунце сијало – наводи она.
Прича да не слика када се осјећа добро, већ кад је понесу емоције, кад је тужна или еуфорично срећна.
– Чини ми се да слика како се осјећам или кад ми дође нека емоција. Увијек је емоција. Сликам из два разлога, велика срећа, која се граничи са еуфоријом или велика туга, кад плачем над својим сликама. Кад ми је добро, ја тада не сликам. Сликањем лијечим себе – казала је Вучнић.
Открива нам да је пред изложбу у Институту имала велику трему, јер први пут излаже пред публиком у Херцег Новом, гдје често долази приватно, а жељела је да је људи доживе на прави начин.
Академски сликар Ђуро Лубарда запажа да се на сликама Тамаре Вучнић профетски назире нека боља и љепша будућност
– Пошто смо доста дуго у некаквом цивилизацијском суноврату бар кад је у питању умјетност, појављују се људи који својим оптимизмом покушавају да нас врате да уживамо, најприје у ликоној умјетности, а онда и у лијепо одјевеним дамама. Нисмо до сада научили да пристојно долазимо на концерте, изложбе, књижевне вечери, доносимо цвијеће, пољубимо даму у руку – истакао је Лубарда.
Није желио да говори о сликарству Тамаре Вучнинић, јер, како је казао, најбољи су догађаји, гдје публика без увода било каквог историчара умјетности или уводног говора, сама доживљава умјетничка дјела.
У поставци изложбе у Спа галерији Институту Игало је 19 дјела Тамаре Вучинић, а дио су њене једанаесте самосталне изложбе.
