На иницијативу шест приморских општина данас су посланици Албанске алијансе, Албанског форума, Бошњачке странке, као и посланик Демократа Момчило Лековић, упутили Скупштини Црне Горе сет измјена и допуна више закона о морском добру. Предложеним измјенама и допунама закона предвиђено је да управљање морским добром обавља ново предузеће које оснива Влада које ће имати координациону и стратешку улогу, док би Јавно предузеће за управљање морским добром имало улогу контролора.
Предсједник Општине Херцег Нови Стеван Катић је нагласио да очекује да закон добије подршку у Скупштини.
-Очекујем да закон буде усвојен и да ће кад говоримо о дугорочном развоју црногороске приморске општине добити нови импулс и преузети управљање својом обалом, казао је Катић.
И предсједник Општине Тиват Жељко Комненовић је истакао значај иницијативе шест приморских општина.
-Тешко је овој иницијативи рећи не и надам се да ће ове измјене врло брзо доћи до скупштинских клупа, истакао је Комненовић.
Предсједник Општине Котор Владимир Јокић је казао да је ријеч о великом искораку за приморске општине.
-Овим законом се подразумјева да ће предузеће које оснива Влада обављати контролну улогу,давати смјернице, управљати оним што су најврједнији ресурси, односно заштићеним подручјима, а да ће општине оперативно управљати оним што је зона Морског добра, казао је Јокић.
Предсједник Општине Улцињ Генци Ниманбегу је додао да је ријеч о великом демократском кораку јер иницијативу предају различите партије, коалиције, али да сви имају исти став.
-Понудили смо фер рјешење за морско добро. Они би вршили улогу мониторинга, навео је он и додао да неће журити са изјавама од кога ће добити подршку за ове измјене.
И предсједник Општине Будва Никола Јовановић очекује да ће посланици подржати законе и омогућити општинама да преузму одговорност и бенефите.
Он тврди да Морско добро послује мимо Закона о привредним друштвима те да су општине контролу имале до 1992. године.
Предсједник Општине Бар Душан Раичевић је подсјетио да је иницијатива креирана средином прошле године и упућена средином децембра. Нагласио је да су претходни тендери показали да је иницијатива неопходна, да је ово почетак борбе за децентеализацију.
Посланик Албанске алијансе Илир Чапуни је навео да траже ове измјене, као и измјене Закона о изградњи објеката, дијелом и јер је улагање у приморске општине тромо. Додао је да се на реформама радило шест мјесеци, да су усаглашене са међународним конвенцијама те да посланици треба да их подрже.
Измјене је потписало пет посланика из Албанска алијансе, Албанског форума, Бошњачке странке и Демократа.
