Академски вајар и универзитетски професор у пензији, Драгољуб Димитријевић, аутор многобројних споменика, међу којима је и споменик краљу Твртку у Херцег Новом преминуо је у Београду у 76. години.
Драгољуб Димитријевић је рођен 1950. године у Трстенику. Основну школу завршио је у родном мјесту, а средњу Школу примењених уметности у Нишу. Дипломирао је вајарство на Факултету применјених уметности у Београду 1977. године из области скулптура у простору и архитектури.
Имао је статус слободног умјетника. Био је редовни члан УЛУПУДС-а и УЛУС-а.
Од 1998. године предавао је на Факултету примењених уметности, као наставник у звању доцента на одсјеку Примењено вајарство водио је наставу Цртања и Моделовања. У звању ванредног професора предавао је Примењено вајарство.
Обављао је функцију продекана Факултета примењених уметности у Београду од 1998. до 2000. и шефа департмана за Примењено вајарство.
Био је секретар Удружења ликовних уметника примењених уметности и дизајнера Србије и вршилац дужности предсједника Удружења ликовних уметника примењених уметности и дизајнера Србије.
Драгољуб Димитријевић је био и родбински и својим радом дубоко повезан са Херцег Новим. Његова супруга Јованка, рођена Милановић је из Бајкових Крушевица, а кћерка Јелена већи дио године живи и ради у Херцег Новом.
Један од три његова препознатљива рада је споменик Краљу Твртку који је радио са сином Миодрагом, подигнут на Шкверу 2013. године.
Димитријевић је аутор спомен бисте капетана Шпира Даниловића, знаменитог поморског капетана и градоначелника Херцег Новог од 1862. до 1865.године, која је подигнута 2018. године у Ђеновићу.
Даривао је, заједно са Зораном Шабановићем, икону у бакрорезу постављену изнад спомен чесме у порти цркве Полагање ризе Пресвете Богородице у Бијелој, поводом 100 година од завршетка Првог свјетског рата.
Драгољуб Димитријевић аутор је и спомен бисте свештеника Сава Накићеновића.
Уживао је велики углед у Србији и региону и учествовао је на бројним самосталним и колективним изложбама и умјетничким колонијама. Имао је изложбе у Салону нација у Паризу, на Бијеналу младих (Ријека), на Мајском салону (Београд), Октобарском салону (Београд), Међународном бијеналу минијатуре (Горњи Милановац). Имао је двије самосталне изложбе у Трстенику и самосталну изложбу у Врњачкој Бањи, а учествовао је на 35 групних изложби
Његови значајнији радови су: Споменик ратницима и жртвама у ратовима 1912-1918 године у Крушевцу, Капија порте цркве Св. Тројице (Трстеник), Споменик Бану Милосављевићу (Бања Лука), Споменик погинулим борцима и жртвама у отаџбинском рату (Зворник), Споменик ратницима и жртвама Тузланске регије (Карањ), Споменик краљу Александру Карађорђевићу (Деронић), Спомен-обиљежје Арсенију Чарнојевићу (Печуј), Споменик Петру Кочићу (Београд и Стричићи), Споменик Св. монаху Теодосију (манастир Рујан), Споменик кнегињи Милици (Трстеник), Споменик Драгану Николићу (Врњачка Бања), скулптуре: Женски торзо, Часна трпеза, Торзо, Четворокњижје, Наћве и скулптура патријарха Германа.
Бројне генерације студената на Факултету упијале су његово знање и преносили кроз своје радове а Радио Херцег Нови имао је част да га често угости у програму.
Драгољуб Димитријевић биће сахрањен у сриједу (25. фебруар) на гробљу Орловача у Београду.
