Организација бораца Народноослободилачког рата 1941-1945. (ОБНОР-и) из Херцег Новог, Kотора, Тивта и Општине Херцег
Нови положили су вијенце на спомен обиљежја и свечаном академијом обиљежили су 80 година од погибије народних хероја Николе Ђурковића и Сава Илића и првобораца Данила Даша Павичића и Стјепа Шаренца.
Послије полагања вијенаца на Подима на мјесту гдје је ликвидирано руководство Орјенског батаљона, вијенци су полеожени и на гробу Николе Ђурковића код споменика Безметковић на Савини.
О догађајима од 21. јануара 1943. године говорио је члан борачке организације из Херцег Новог Слободан Новаковић:
– Челници Мјесног комитета KПЈ за Херцег Нови су 21. јануара 1943. године ликвидирани од стране италијанских фашиста и домаћих издајника, који су прије тога проказали гдје се налазе Ђурковић, Илић, Павичић и Шаренац. Догађај се десио у зору 21. јануара прије 80 година, кад је око 300 непријатељских војника, Италијана и домаћих издајника, склопило обруч око мјеста на којем су били Никола, Саво, Стијепо и Дашо. Била је то неочекивана и неравноправна борба. Опкољени борици бомбама су покушали да пробију обруч. Прво гину Дашо Павичић и Стијепо Шаренац, док Саво Илић са Николом Ђурковићем, како наводе историјски спииси, наставља борбу, пале своју архиву и гину. Њихова тијела су касније изложена на тргу у Херцег Новом, уз славље оних који су учествовали у акцији. Фотограф Лука Цириговић је крадом снимио од народа названо „крваво коло“ које су играле слуге окупатора, веселећи се ликвидацији четворице челних комуниста и партизана Западне Боке. Послије рата је случајно дошло до шифре гдје су тајно сахрањени посмртни остаци тако да су 1954. године пренесене кости четири славна револуционара, у саркофагу, које су похрањене у близини споменика Безметковић, казао је Новаковић и истакао да је од цијелог Комитета КПЈ за Западну Боку, једино тада преживио Лука Матковић, који је страдао у јулу 1944. године на Мокринама. Губитак руководства Орјенског батаљона оставио је велику празнину у Боки,која је наметнута споља, нанијевши незимјерну штету, што се посебно, види у овим најновијим временима,када је Бока доведена у регију другог реда. То је видовити Видак Павловић рекао 1945. године Блажу Јовановићу.
-Протекло је 80 година а историја није дала одговоре на многа отворена питања, везана за страдање Комитета Комунистичке партије Југославије за Боку и још неких илегалаца. Ово вријеме требало би добро анализирати,извучи поуке и трасирати путеве просперитете овог народа,јер сви они који су дали животе за отаџбину, а то је и идеја комунизма и социјализма, доведена је у питање. Они су се борили за универзалне слободе човјека и бољи живот људи и средине у којој су живјели, закључио је Новаковић.
У великој сали Скупштине Општине обиљежавајући овај датум, одржан је историјски час, на којем су говорили Бранко Томановић син Луке
Томановића аутора споменика Безметковић и Љубенко Боровић из Kотора, потпресједник СОБНОРА 1941-1945 Црне Горе.
На данашњој свечаности у општини предсједник СОБНОР-а Црне Горе Радојица Радојевић је казао да је на данашњи дан прије осам деценија, ношени пламеном за слободу и част домовине, пали су храбром смрћу, у борби против окупатора и домаћих издајника, исписали најсвјетлије странице наше историје:
– Тог дана настала је у Боки вјечна и свјетла легенда о животу и смрти, четворице храбрих комуниста. Са великим болом и тугом народ Боке, је доживио губитак својих најбољих синова, а њихова смрт била је подстицај да народ овог краја, збије своје редове и да настави да спроводи у живот њихово започето дјело. Никола, Саво, Дашо и Стјепо, оставили су увијек заједно и ми им данас одајемо почаст, евоцирајући успомене на славне јунаке и дане. Дали су огроман допринос у борби против фашистичког окупатора наше земље, и побједи над фашизмом. Нека им је вјечна слава, поручио је Радојевић.
О неравноправној борби и трагичном крају, Николе Ђурковића и његових сарадника говорио је и Бранко Томановић.
– Данас не можемо, а да се не запитамо,како смо се наивно сагласили да идеје ових храбрих људи, које су остварене у државу и систем и утиснуте у свијест неколико генерација да се распрше и да сва друштвена имовина и ресурси манипулативним путем пређу у неке радње, које су биле стране идејама Ђурковића и његових сарадника. Несхватљиво је да се то богатство и та визија слободара, „испусти“ у руке појединаца и да се та имовина данас више штити него што се штитила друштвена имовина. Неопростиво је да се данас, они који су учествовали у убиству наших јунака које славимо, изједначују са партизанима. На нашој борачкој организацији је да се боримо за истину и против свих негативних појава, које руше наше слободарске традиције, казао је Томановић.
О ликовима народних хероја из Боке Которске и Црногорског приморјана свечаности говорио је Љубенко Боровић. Он је посебно истакао мјесто и улогу Николе Ђурковића и Сава Илића, који су погинули 21. јануара 1943.године на Подима. Боровић је говорио и о херојима нашег краја, а то су: Мато Машо Бргуљан, Глигорије Глиго Мандић, Мирко Матковић, Нико Анђус, Бранку Ковачевићу, Вукица Митровић, Марко Станишић.
У другом дијелу свечаности, предсједник Радојица Радојевић говорио је о активностима борачке организације у прошлој години,посебно се осврнувши на међународну сарадњу. Добили су позив од Међународне организације ветерана другог свјетског рата и њиховог предсједника Норвежанина, Дан Виго Бертуна, дабуду пуноправни чланте највеће борачке организације на свијету.
– Са радошћу истичемо да је и предсједник Европске федерације антифашиста и покрета отпора Мађар, Вилмош Ханти, изразио жељу да присуствује неком значајнијем догађају наше борачке организације. Добили смо позив да наша делегација присуствује, Конгресу борачких организација и антифашиста свијета, почетком марта у Београду, истакао је значај и улогу борачке организације Херцег Новог која је међу првима у Црној Гори.
Захвалио се Општини Херцег Нови за помоћ борачкој организацији, на локалном и на државном нивоу. Посебно се захвалио одборници и посланику у републичком парламенту Тамари Вујовић.
Пригодна одликовања Медаља Борца, додијељена је члановима борачке организације из Херцег Новог Јовану Тошковићу из Бијеле и Мирку Дабовићу из Kрушевица. Обојица су рођени 1927. године. Признање им је додијељено за допринос НОР-у и његовању слободарских и антифашистичких вриједности и ширењу пријатељства међу народима и народностима бивше земље.
Јован Тошковић, борац прве Бокешке бригаде и члан Кнора нагласио је да му је драго што се неко сјетио његовог доприноса у чувању и његовању традиција НОБ-а.
– Млади имају обавезу да се уче и да се васпитавају на тековинама НОБ-а, поручио је Тошковић.
Мирко Дабовић, као курир још непунољетан ступио у Орјенски батаљон и постао борац Прве Црногорске бригаде, се захвалио и подсјетио:
– Ступио сам у партизане и дао свој скромни допринос. Интересантно је да нисам добио пензију на рачун борачког стажа, али се не кајем и кад би поново почињао био би поново партизан, констатовао је Дабовић.
