Тихо је живјела и стварала, пјесникиња и прозни писац, Новљанка, Милена Чоловић. Још тише је ових дана из живота искорачила.
Стрпљиво записиване стихове, титраје властите и душе града, запитаност и одгонетање себе и свијета, прије више година сабрала је у шестој збирци „Изабране пјесме“. Њој су претходили наслови „Скривено се јаче буди“, „Бијели снови“, „Акорди срца“, „У пролазу живот сам дотакла“ и „Руковети сјећања“.
Пјесма „О себи“ открива стазу коју је Милена одабрала за корачање кроз свијет, до сунца и свјетлости, како је говорила.
„Мада је живот, стаза вијугава, као змија, а брдо огољело као празна чаша – ја се трудим да стигнем до сунца“
У причама Милене Чоловић преовладавају оригинална виђења људи, времена и простора, која биљежи на умјетничко документарни начин, записао је својевремено новинар и публициста, Петар Јаничић. Огледала се Милена у свом стваралаштву у различитим формама, кроз описну, љубавну, родољубиву поезију, експресивне, урбане приче, записе и цртице , а доживјела је пуну умјетничку зрелост „Изабраним пјесмама“. Њих нам је оставила као залог своје искрене и истрајне љубави и пуне посвећености људима и граду који је бескрајно вољела.
И сада, или посебно сада, ишчитавање Милениних стихове и прича учиниће да Нови доживимо у другачијем и љепшем свјетлу.
Захвални за све добре ријечи којим нас је за живота обасипала, Милениној души желимо мир, увјерени да је стигла до оног свог сунца о коме је тако искрено писала.
