Према истраживању Центра за едукацију, информисање и истраживање Уније слободних синдиката Црне Горе (УССЦГ) синдикална потрошачка корпа за IV квартал 2025. године у Црној Гори износи 2.045 еура, што је за 195 еура више у односу на исти период прије двије године када је објављена прва синдикална потрошачка корпа.
-У поређењу са трећим кварталом 2025. године дошло је до смањења трошкова прехрамбених производа и трошкова образовања и културе, а повећања су забиљежена у категорији трошкова становања и комуналија, као и трошкова за личну хигијену и његу здравља. Дошло је до смањења трошкова прехрамбених производа за 15 еура у номиналном износу или 2,33 посто. Код трошкова становања и комуналија дошло је до раста од пет еура у номиналном износу или 1,96 одсто због појачане сезоне гријања и већег просјечног рачуна за електричну енергију у четвртом кварталу. Категорија трошкова за личну хигијену и његу здравља је коригована за десет еура и сада износи 145 еура што је раст од 7,41 одсто. Раст трошкова у овој категорији се доминантно догодио због пораста цијена љекова. Код категорије трошкова за образовање и културу забиљежен је драстичан пад трошкова за 30 еура. У трећем кварталу дошло је до раста трошкова ове категорије за 30 еура јер смо имали појачану потребу за опремањем ђака за школу, у четвртом кварталу те потребе немамо, те се ова категорија враћа на првобитни ниво од 105 еура колико је износила у другом кварталу 2025. године. Укупно гледано синдикална потрошачка корпа за четврти квартал је за 30 еура мања у односу на потрошачку корпу за трећи квартал, саопштио је Марко Суботић, Савјетник за економску политику Уније слободних синдиката.
У поређењу са четвртим кварталом 2024. године укупна синдикална потрошачка корпа за четврти квартал ове године се повећала се 75 еура, односно 3,81 одсто за годину дана.
„Прва синдикална потрошачка корпа објављена је 2023. године и износила је 1.850 еура. У чак седам категорија трошкова је долазило до промјена – трошкови прехрамбених производа порасли су за 50 еура, трошкови импутиране ренте су забиљежили повећање од 40 еура, трошкови текућег одржавања десет еура, трошкови становања и комуналија 40 еура, трошкови производа за личну хигијену и његу здравља 15 еура, образовања и културе пет еура, а трошкови љетовања су порасли за 35 еура. Када бисмо поредили стање данас и стање прије двије године износ синдикалне потрошачке корпе је порастао за 195 еура или 10,54 одсто,“ навео је Суботић.
Замјеница генералног секретара Уније слободних синдиката, Ивана Михајловић, подсјетила је да је према подацима Управе за статистику просјечна нето зарада за октобар мјесец износила је 1.016 еура.
-За задовољење синдикалне потрошачке корпе потребне су нешто више од двије просјечне зараде у Црној Гори. По званичним подацима Пореске управе око 70 одсто запослених примају зараду до износа просјечне зараде, док око 105.000 запослених примају зараду од 800 еура колико износи једна од двије минималне зараде и то она за шести и виши степен стручне спреме. Према посљедњем попису становништва у Црној Гори има готово 17.000 самохраних родитеља чија су дјеца млађа од 25 година, од чега више од 11.000 њих чине самохране мајке. Стопа сиромаштва износи 20 процената, а ако из дохотка искључимо социјалне трансфере и пензије тада стопа ризика од сиромаштва износи 40,5 одсто, подсјетила је Михајловић.
Осврнула се на питање колико подаци из синдикалне потрошачке корпе доприносе креирању јавних политика и колико их социјални партнери и доносиоци одлука узимају у обзир приликом креирања јавних политика и током колективног преговарања.
-Јавне политике би требале да имају за циљ обликовање живота појединца и друштва у цјелини. С обзиром на такав циљ у неком идеалном свијету креатори политика би требали да воде рачуна о интересу грађана и у складу са тим да креирају одговарајуће политике које су по мјери човјека. У транзиционим друштвима, какво је и црногорско, обично су те мјере креиране ad hoc приступима и значиле су „гашење одређених социјалних пожара, а не системско рјешавање проблема, поручила је Михајловић.
Генерални секретар Уније слободних синдиката, Срђан Кековић, истакао је да је одлука да представе синдикалну потрошачку корпу произашла из жеље да покажу да потрошачка корпа коју је објављивао МОНСТАТ не одражава стварно стање потребе.
-Монстат је негдје крајем 2023. године најавио да он више неће пратити потрошачку корпу и онда смо ми панично почели да радимо на томе како бисмо наставили да имамо једно мјерило које ће нам говорити колико нам је средстава потребно да имамо минималне достојанствене услове живота за четворочлану породицу у Црној Гори. Та потрошачка корпа коју је МОНСТАТ по посљедњи пут објавио у децембру износила је око 830 еура. МОНСТАТ је из те потрошачке корпе избацио такозвану импутирану ренту – трошкове становања. Нема тог грађанина или грађанке Црне Горе који нема неке трошкове становања, али је то избачено из потрошачке корпе. Тако да сте тад имали утисак да за једну просјечну зараду од 800 еура можете да испуните потрошачку корпу од 830 еура које је МОНСТАТ навео. Сматрамо да су ти трошкови које је Монстат објављивао подразумијевали стање мировања или тоталне хибернације свих четири члана породице, изјавио је Кековић.
На важност укључивања импутиране ренте у потрошачку корпу указала је координаторка у Центру за едукацију, информисање и истраживање Јелена Митровић.
-За нас је то веома важна категорија трошкова зато што неких десет посто становништва живи подстанарским животом, а велики је број оних који имају стамбени или неку другу врсту кредита тако да су додатно оптерећени за тај износ, навела је Митровић.
Посебну захвалност на помоћи при изради синдикалне потрошачке корпе Митровић је упутила Институту за јавно здравље који им је помогао у изради таблице нутритивних вриједности за утрошак енергије четворочланог домаћинства.
Помоћница директора Управе за статистику, Снежана Ремиковић подржала је обрачун синдикалне потрошачке корпе и усагласила се да су агрегати између синдикалне потрошачке корпе и минималне потрошачке корпе коју је производио Монстат заиста различити.
-Иза обје потрошачке корпе стоје потпуно различите методологије, тако да је минимална потрошачка корпа уз све критике које смо чули била одређени производ методологије која је постојала као одређени стандард у недостатку међународног стандарда. Стандард који је развијен за минималну потрошачку корпу односио се на минимуме исхране и калорија потребних да се задовољи минимум енергетских потреба за обављање лакших физичких активности, појаснила је Ремиковић.
Извор: Медиа Биро
