Бард југословенске и свјетске кинематографије, Раде Шербеџија са бендом Западни колодвор одржао је предновогодишњи концерт „Због тебе, због себе, због других“ пред препуним гледалиштем Дворане Парк.
Сјајни Шербеџија је несебично дијело емоције и преносио енергију на публику, која је заједно са њим дијелила осјећања, пјевала и уживала у старим, носталгичним стиховима, који враћају у нека добра стара времена, али он, међутим, истиче да га није брига за ту некадашњу државу, стало му је само до људи.
– Мени је до раје, до народа којег осјећам да је мој, чак и оне који не говоре мојим језиком, али живјели су у оној земљи, Албанци, Румуни, Мађари… то је све мој народ. Са њима сам живио заједно, друговао, а то се не заборавља тако лако. Можда неки могу, али ја не – прича Шербеџија.
Херцег Нови, како је открио у разговору, за њега има посебну драж, јер га подсјећа на Дубровник, често је био гост у вријеме старе Југославије. Сала Дворане Парк оставила му је посебан утисак, а и често је долазио код Воја Станића, његовог великог пријатеља.
– Арсен и ја смо често долазили код њега и дружили се са њим. Има доста тога уз Херцег Нови што ме веже. Љепота града. Нарочито сам уживао док сам снимао филм „Понтоново срце“, био сам доста дуго ту. Баш ми је било лијепо у неким ресторанима ту. Заљубио сам се у ову салу, јер је једна од најљепших у којој сам наступао. Волио бих да овје играмо „Ко се боји Вирџиније Вулф“, идеална је, широка, дубока. Феноменалан татар – наводи он.
Посебан утисак оставио му је Институт „Др Симо Милошевић“, гдје су снимане поједине сцене тог филма у којем глуми пацијента, а како је ове јесени оперисао кук, пожелио је након синоћњег наступа да остане на рехабилитацији.
На крају открио је и да тренутно не снима ништа ново, много понуда је одбио јер му двије ћерке очекују принове, па ће се у наредном периоду фокусирати на породични живот.
