Грађани Херцег Новог, већином настањени у зелеђу, све чешће се опредјељују за монтажне стамбене објекте умјесто тврде градње. Разлог за то великим дијелом је и до 35 одсто нижа цијена и брзина изградње.
Међутим, у служби главне градске архитектице не одобравају изградњу оваквих објеката ни у једној зони херцегновске општине.
Просторно урбанистичким плановима Општине Херцег Нови није предвиђена изградња монтажних стамбених објеката, казала је за РТХН главни градски архитекта Марина Секулић.
– План тачно прописује која је материјализација потребна за сваки објекат. Нема простора за монтажне куће. Мислим да наш простор не треба ни да оптерећујемо таквим објектима. За то не постоје дозволе ни прописи и ми не одобравамо монтажне објекте – истиче она.
Сваки власник објекта има право да поднесе захтјев за легализацију, али само они усклађени са планским документом могу добити позитивно рјешење, објашњава Секулић и додаје да изградња монтажних објеката није дозвољена на подручју Херцег Новог због сеизмичких прописа.
– Плански документ прописује обликовност и материјализацију објекта, као и да ли тај објекат сеизмички сигуран, с обзиром да смо ми таква сеизмићка зона да о томе морамо да водимо рачуна. Да ли те монтажне кућице одговарају томе, мислим да не – тврди Секулић.
Осим безбједности у случају земљотреса, монтажни стамбени објекти би нарушили просторни склад града.
– Многи имају парцеле на самој обали мора. Замислите како би изгледало да су све монтажне куће на обали мора. Како иде вријеме залеђе постаје вредније него обала. Односно, сваки квадрат у Херцег Новом је толико вриједан да о свему морамо да водимо рачуна – нагласила је Секулић.
Ранијим прописима, у херцегновској општини је постојала могућност постављања привремених монтажних стамбених објеката, али искључиво за смјештај лица у стању социјалне потребе.