Уставном суду Црне Горе предато је седам иницијатива за покретање поступка за оцјену уставности Закона о легализацији бесправних објеката, казали су Дневним новинама „Дан“ из те институције.
Из Уставног суда наводе да су иницијативе поднијели адвокати, физичка лица, невладине организације (НВО) и два страна лица и њима се оспорава или цијели закон или члан 33, став 1 и 2 тог акта.
Оспоравани члан 33 односи се на забрану отуђења и обављања дјелатности у бесправном објекту. Првим ставом тог члана прописано је да објекат који се изгради без акта о грађењу, односно супротно том акту, не може бити у правном промету, не може се отуђити и у њему се не може обављати привредна и друга дјелатност. Другим ставом је прописано да се бесправни објекат који се не упише у катастар непокретности или за који се не изда рјешење о легализацији, не може отуђити и у том објекту се не може обављати привредна и друга дјелатност.
– С обзиром на чињеницу да оцјену уставности нису тражила овлашћени предлагачи, суд ће спровести претходни поступак како би утврдио да ли има основа да донесе рјешење о покретању поступка у овом предмету – одговорили су „Дану“ из Уставног суда.
Из разлога процесне економије, како додају, све иницијативе су обједињене ради вођења јединственог поступка и одлучивања.
– У току је претходни поступак у оквиру којег су иницијативе достављене Влади Црне Горе и Скупштини Црне Горе, како би одговорили на наводе које су истакли подносиоци. Рок за одговор је 30 дана. Рок за одговор по једној од иницијатива које су прве поднијете је истекао и до данас Скупштина и Влада се нису изјасниле о наводима из ње. Међутим, како за неке друге које су поднијете касније рок још тече, очекујемо њихово изјашњење – појаснили су из те институције.
Из Уставног суда наглашавају да подносиоци у иницијативама тврде да им је повријеђено право на мирно уживање имовине, да је повријеђен принцип забране ретроактивне примјене закона…
– У овом тренутку не можемо говорити о томе када ће одлука бити донијета јер то зависи од судије извјестиоца, сложености самог предмета и анализе уставносудске праксе – наводи се у одговорима.
Из Министарства просторног планирања, урбанизма и државне имовине за „Дан“ су саопштили да ће најновије податке о броју захтјева за легализацију имати почетком наредне године. До тада, на питање у вези са бројем предатих захтјева за легализацију, позивају се на податке из јуна, поднијете прије усвајања новог Закона о легализацији бесправних објеката.
Према тим подацима, највише захтјева је поднијето у Подгорици – 14.185, Бару – 10.384, Херцег Новом 5.520, Будви – 5.302 и Улцињу – 5.060, а најмање у Шавнику – 54, Плужинама – 66, Петњици – 63 и Андријевица – 105.
– У комуникацији са јединицама локалних самоуправа, инфомисани смо да је у свакој општини у последњем периоду повећан број пристиглих захтјева, а најновије податке ћемо имати почетком наредне године – одговорили су из Министарства.
На питање да ли недавно објављени сателитски снимак Црне Горе показује ближе стање у вези са нелегалним објектима у држави или појединачним општинама, односно да ли имају прецизније податке о броју нелегалних објеката, из Министарства су казали да се ти подаци још увијек обрађују.
– Када говоримо о броју нелегалних објеката на цијелој територији Црне Горе, не можемо поуздано знати колики је то број. Подаци се још увијек обрађују. Министарство просторног планирања, урбанизма и државне имовине на полугодишњем нивоу води евиденцију о поднесеним захтјевима за легализацију бесправних објеката, броју легализованих објеката и броју наплаћених, односно израчунатих накнада за урбану санацију. Податке добијамо од јединица локалних самоуправа које и врше легализацију бесправних објеката – навели су из Министарства.
Извор Дневне новине „Дан“
