Министар здравља Драгослав Шћекић приликом посјете ОБ Котор казао је да је Влада урадила све и да је болницу Мељине, која је била доведена пред гашење, вратила у јавно здравство на законит начин и омогућила квалитетну здравствену заштиту. Казао је да је ОБ Котор морала да распише конкурс за запослене јер је то једини начин да запослени из приватне здравствене установе пређу у јавни здравствени сиистем.
-Радници су ангажовани у стечају, у току је судски поступак и ми се морамо понашати у оквиру закона. Да би било које лице било дио јавног здравства морају да прођу законске процедуре и да се јаве на огласе. Ми не можемо урадити ништа мимо закона. То што је неко дозволио да се девастира и приватизује болница и доведе на ниво гашења није питање за нас који желимо да рјешавамо проблем, казао је Шћекић.
Он је казао је тренутно ово једини могући модел и замолио грађане да тај модел прихвате.
– Ми желимо да у склопу которске Болнице дамо напоре да болница Мељине опстане, како би у будућем периоду могли да радимо у правцу да буде самостална. Которска болница је помогла Влади да не дође до прекида здравствене заштите грађана Херцег Новог. Мислим да је то за похвалу, то је историјски моменат, а камоли да од тога неко прави проблем. Да ли би ми жељели да буде што више запослених у будућој болници да жељели би, али то је процес и ми морамо да створимо предуслове али то не може преко ноћи. Не можемо критиковати некога ко болницу диже из гашења, казао је Шћекић.
Поновио је да је болница Мељине била пред гашењем и да је Влада уложила напор да је врате у сиистем јавног здравства.
-Преко которске болнице смо јој дали инфузију како би сачували здравствену заштиту да не би дошло до прекида. Да смо кренули да правимо болницу морали би да чекамо законске могућности, обезбиједимо нови кадар, а то није лако не на нивоу ЦГ, већ и региона. Кроз которску болницу дадатно помажемо, а мораће да помажу и друге болнице. Мораћемо да ангажујемо љекаре из Никшића, Подгорице и окружења како би могли сачувамо ниво здравствених услуга, казао је министар здравља.
На питање новинара шта је са 50 радника који ће остати без посла, министар није дао конкретан одговор и рекао да је то питање за стечајног управника.
-Ми смо ту да распишемо конкурс за оне који желе да ураде добро грађанима, да сачувају здравствену заштиту и услугу, они ће бити дио здравственог система Црне Горе, рекао је Шћекић.
Поновио је да би неко ушао у јавно здравство, у институције Црне Горе, мора да прође законску процедуру.
– Нема законског основа да може неко да преузме из приватне болнице или предузећа запослене и тек тако их „пренесе“ у јавни систем. Онда би ми стављали све остале приватне здравствене установе у подређен положај, кршили би и конкуренцију и све законске оквире. То је јасна ствар! То је сувишно питање од било кога да долази. Није то први случај, зна се како то функционише.
На констатацију да болница настваља са радом али не у пуном капацитету, Шћекић је одговорио:
-Што се тиче саме услуге, мислим да су грађани погрешно информисани, тај облик услуга није баш на том нивоу. Ја бих молио уваженог директора Кумбуровића, који ће бити надлежан за тај дио болнице, односно Мељина, да вам стручно каже које су то врсте услуге и на ком нивоу до сада биле, и да ли је то баш тачно да се нешто ускраћује.
Предсједник Владе Дритан Абазовић је казао да је Влада урадила оно што је обећала те да ће грађани Херцег Новог имати све услуге које су имали до сада, али на одржив начин.
-Можда постоји дио људи који не воле истину. Ми смо имали болницу која је била пред колапсом. Држава није имала никакве ингеренције над њом јер је болница предмет стечаја, СДТ-а и правосудних органа ЦГ. На захтјев грађана ХН ми смо ријешили проблем на начин што ће болница пружати све услуге које је пружала. Нисам сигуран да је болница одржива са 11 љекара. Ми ћемо болницу да оставимо као дио система јавног здравства, подржаћемо је из свих центара ЦГ како би услуге могле несметано да се остварају, казао је Абазовић.
Објаснио је да је преузимање радника конкурсом неопходно, јер се запослени морају по закону пријављивати.
-Можда неће требати 60 лица да се запосли можда ће за годину требати 120 запослених. Оптимистичко размишљање је да је тамо сада 11 љекара а да ће их бити 20, да ће то значити још више медицинског и немедицинског кадра. Ја сам оптимистичан по питању овога. Разумијем и поштујем апел и протест али да ми нисмо ушли у овакве интервенције ствар би била ријешена на најгори могући начин. Грађани би остали без медицинских услуга а сви запослени би јако дуго чекали неке судске пресуде гдје би они утврдили да ли је крив онај што је приватизовао или неко други, казао је Абазовић.
