Сат кула у Херцег Новом представља симбол града и неизоставни је дио његове историјске и културне баштине. Уз богато насљеђе, она носи трагове различитих епоха и трансформација које су кроз вијекове обликовале њен данашњи изглед. Сат кула је и данас незаобилазни дио свих важних дешавања у Херцег Новом. Кроз Главну градску капију испод Сат куле пролазе матуранти, младост овог града, дефилују карневалске поворке, одржавају се разни културни програми, а црвеним тепихом прије неколико дана прошла су највећа имена наше и свјетске кинематографије. Сваки гост Херцег Новог из овог града као успомену понесе фотографију испод Сат куле или купи сувенир управо са овим мотивом.
Сат кула налази се на званичном грбу и застави Херцег Новог. Аутор градских симбола је Новљанин Срђан Марловић, архитекта, конзерватор и хералдичар који је за Радио и Портал РТХН испричао занимљиве приче о Сат кули, односно о Главној градској капији са торњем градског сата, како би, сматра он, требало званично да је зовемо.
-Сат кула је најиконичнији архитектонски објекат Херцег Новог и онa је на неки начин његова лична карта. Када помињете Сат кулу, или када је видите на фотографијама, свима је прва асоцијација Херцег Нови. И грб града њу садржи као неприкосновен хералдички елемент. Оно што је доста важно за тај објекат јесте његова богата историја и изузетно велики број трансформација које су се догодиле како бисмо имали ово што данас видимо. Веома важан податак је чињеница да је у саму структуру куле уткан читав низ различитих физичких структура нашег града које данас фунционишу као цјелина, каже Марловић.
Кула се састоји од два кључна архитектонска елемента: базе, која датира из периода 15. односно 16. века, и знатно млађег осмоугаоног торња, на којем се налази сатни механизам. Важан податак је да кула, какву данас познајемо, није одувијек имала исти облик – током времена, претрпjела је бројне промјене, а последња интервенција је изведена између 2007. и 2009. године када су изведени рестаураторски радови.
-Оно што дефинитивно јесте познато, што су истраживања показала јесте да, за разлику, рецимо од периода када сам ја био дијете и пролазио кроз кулу на путу до школе, када је Сат кула представљана као једна јединствена униформна физичка структура од тла до врха, као један архитектонски елемент у простору, јесте да она има своја два одвојена дијела. Данас знамо да се она састоји из два архитектонска елемента. Састоји се из базе, каменог дијела унутар кога се налази главна градска капија, и то је дио структуре одбрамбених зидина који се везује за период 15. и 16. вијека у Херцег Новом, а који би могао бити обновљен послије великог земљотреса 1667. године. Наравно, постоје подаци да су западне зидине једним дијелом, централним и јужним биле тада оштећене и велика је вјероватноћа да је један дио структуре коме припада и градска капија тада обновљен. Други дио, оно што ми данас перцепирамо као главни елемент који овој структури даје посебан идентитет, односно као Сат кулу, осмоугаони торањ, односно торањ градског сата јесте заправо каснија доградња, истиче Марловић, указујући на промјене које су се десиле.
Торањ градског сата грађен је од опеке, од различитог материјала од којег је зидана база, у њему је био сaтни механизам и розета са сатом, који је као цјелина тада требало да буде једна савремена грађевина и симбол тог времена. То је заправо један период у историји када читав низ европских градова добија јавне градске објекте који садрже торњеве са сатовима, најчешће на главим или прометним трговима.
-Чувени Биг бен у Лондону зидан је приближних година кад и наша Сат кула. Ми смо добили једну неоготичку структуру са елементима романичке и орјенталне архитектуре, једном рјечју праву еклектику у пуном смислу тог појма. Разноликост стилског израза заправо говори о чињеници на који је начин Аустроугарска као држава, као снажна монархија и империја видјела своја освајања у Боки Которској. Aустрија нас заправо доживљава као егзотични исток и тај утисак је уткан у архитектуру Сат куле. Бока Которска је 1815. дефинитивно припадала Аустроугарској и наредних десет година је био период некакве друштвено економске консолидације на овом простору. Морамо напоменути једну врло важну ствар да је током тих великих ратова и великих сукоба, за петнаест година измијењен јако велики број страних управа. Падом Млетачке републике 1797. године Млетачка република одлази, долази аустријско царсво. Пар година касније долази руско царство, пар година касније француско царство, након тога долази поново Аустроугарска. У петнаест година имате чак пет држава које су се као владари измијениле на простору нашег града. То су страшно велики притисци на комфор становања у граду и овом простору. Најбогатије становништво и православно и католичко се иселило. Православни су ишли за Трст, католици за Задар и Венецију, каже Марловић.
Посебан дио приче о Сат кули односи се на њене археолошке и културне слојеве. На њој се налазе два значајна елемента – Црна Мадона, израђена од маслиновог дрвета након ратова између Османског царства и Млетачке републике и оснивачка повеља Херцег Новог, која се налази у сјеверној ниши главне капије.
-У самој структури главне градске капије се налазе два значајна елемента који говоре о историји града, два артефакта. Са јужне стране у ниши је Црна мадона која је прављена од маслиновог дрвета после ратова између османске империје и Mлетачке републике, када је Херцег Нови освојен од стране Млечана. Легенда каже да је она направљена, ту на лицу места, од нагорелог дрвета маслине. Са сјеверне стране, током истражних радова 2007. године по пројектној документацији архитекте конзерватора Зорице Чубровић пронађена је друга ниша. У овој ниши се данас налази камена плоча са уклесаном оснивачком повељом Херцег Новог. На њој се налази податак да краљ Твртко, краљ Срба Босне и Приморја оснива град Свети Стефан у жупи Драчевици и призива у помоћ Светог Стефана, по коме граду даје име Свети Стефан. Оснивачка повеља је документ, риједак те врсте за градове у Црној Гори. Херцег Нови је једини град у Црној Гори који има сачувану своју „крштеницу“, документ који говори о његовом оснивању. Друга градитељска агломерација у Црној Гори која има оснивачку повељу је цетињски манастир, па на Цетињу сматрају да је чином оснивања Цетињског манастира основано и Цетиње – а заправо се ради о документу који говори само о оснивању манастира, објашњава Марловић.
Интересантно је и да је кула кроз вријеме носила различита имена. У периоду осамдесетих година прошлог вијека, Зуко Џумхур, познати умјетник, назвао је кулу Сахат кулом, што се и данас може чути међу старијим становницима града.
-Ми имамо често ту причу ко је старосједилац, ко није, да ли се ово зове овако, а оно онако, сталне су расправе на те теме, а заправо је ствар у томе да свако од људи који нешто каже о томе реферира на различите временске периоде. Кад сам био у основној школи, ми смо учили о њој као о Сахат кули, зашто, зато што је то било током осамдесетих, а осамдесетих је Зуко Џумхур живио у Херцег Новом и он је опчињеношћу османском управом у Херцег Новом тој кули дао име Сахат кула. Данас, пак, наћи ће се веома мали број људи који кулу зову Сахат кула. Некако се изгубило и то говори о томе како свака генерација чак и кад су топоними и објекти у питању даје неки свој печат. Међутим, у периоду Зуковог присуства сви су прихватили појам Сахат кула што говори о оној људској потреби да прихвата утицај мањине ако је та мањина доминантна и свеприсутна у свим порама друштва. Зуко Џумхур је тада био та доминантна мањина јер је био медијски присутан. Био је присутан и у радијским емисијама и у животу града и у животу улице, а онда су просто људи преко њега прихватали тај нови назив куле. На исти начин данас влада други тренд. Ако рецимо данас кажете Сат кула, старограђани ће вам рећи, не то је Тора, и онда ви заправо, прихватајући име Тора покушавате да се смјестите у друштвени контекст и да будете друштвено прихваћени као старограђанин, као мјештатнин који је дубоко укоријењен у нашем простору. То су сада одређене психолошке димензије у цијелој причи, и говоре нам о томе колико је заправо мало потребно да се рецимо име топонима трансформише, а што је заправо и суштина овог дјела приче која је везана за име куле. У једном кратком временском периоду тај објекат сте називали Сахат кула, данас га зовете Сат кула, али га зовете и Тора и све је то у реду, сви називи су у реду, али сви они реферирају на различите временске периоде. Мали сазнајни резултат ове приче, био би да ми заправо све вријеме причамо о „Главној градској капији са торњем градског сата“ што би био једини исправан назив након открића 2007. 2009. године када смо схватили да поред торе, сат куле, сахат куле овај објекат чини и главна градска капија која је засебна градитељска цјелина, знатно старија од млађег торња (торе, куле) са градским сатом. Сат кула је само структура изнад градске капије, није цијела структура од тла до њеног врха. Име куле зависи од периода о којем говоримо, да не би било дилеме зашто Сат кула, Сахат кула или Тора, објашњава Марловић.
Слична је прича и са називом тврђаве Форте Маре.
-Ја све више почињем да користим термин Морска тврђава, управо, да бих показао да је та тврђава и за време Млетачке републике и Аустрије била практично безимена, и представљана је локацијским именом који само говори о томе да је то тврђава зидана поред мора, на исти начин као што је горња тврђава била названа Копнена тврђава (данас Канли кула). Са друге стране, за време османске управе та тврђава носи име по актуелном диздару, и нема устаљено име. Све те информације су доста занимљиве, и све оне заједно као когломерат представљају сјећање и историју нашег града, каже Марловић.
Занимљиве су и приче о меморијалним плочама које су постављане на исто мјесто у различитим периодима.
-Након формирања Краљевине Срба Хрвата и Словенаца и ослобађања Боке Которске са западне стране, према великом доњем тргу постављена је спомен плоча краљу Петру првом ослободиоцу. Та плоча је стајала на готово идентичној позицији где се данас налази спомен плоча посвећена НОБ-у. Током Другог светског рата Италијани демонтирају ту плочу и на то мјесто постављају један историјски документ клесан у камену а тиче се провидурове објаве из периода млетачке управе која се налазила некад на згради Провидурата. Италија тада, као симбол свог историјског присуства у Херцег Новом кроз баштињење Млетачке републике као дијела италијанског наслијеђа, узима ту плочу, комад од клесане камене пластике која се састоји од млетачког лава са дуждевом капом који придржава плочу са натписом, и постављају је на Сат кулу као манифест надмоћи над становништвом Херцег Новог и то баш на мјесту гдје се налазила плоча коју је локално становништво поставило као симбол свог ослобођења од туђинске власти. Ова камена пластика са млетачким прогласом се на кули налазила до периода послије Другог свјетског рата када је демонтирана, и данас се чува у лапидаријуму градског музеја. На том мјесту је у социјализму постављена нова спомен плоча у духу нове епохе, новог друштвеног уређења, нове иконографије и једне нове приче. Заправо је фасцинантно колико је интересовање становништва, градске управе, и прије свега државне управе владало за ту локацију која се налази са лијеве стране од главне градске капије. Дакле, у кратком временском периоду од свега 25 година имамо период Краљевине са својом плочом, период италијанске окупације која је практично ревитализовала елементе млетачке управе, имамо после ФНРЈ, односно СФРЈ која поставља плочу која ту стоји и данас, а посвећена је ослобађању Херцег Новог у Другом свјетском рату – и опет је занимљива чињеница да су ту, на тој локацији увек смјештане плоче које су говориле о некаквом виду „ослобађања“ од „нечега“, прича Марловић.
Потенцијал Сат куле за туристичку валоризацију још није у потпуности искоришћен. Посјетиоци који шетају Старим градом Херцег Новог просјечно проведу око 30 до 35 минута обилазећи главне знаменитости, али постоји жеља да се тај боравак продужи на сат и више. Организованим турама кроз град, попут оних у другим европским градовима, био би сјајан начин да се туристи дубље упознају с богатом историјом Херцег Новог.
-Било би фино да ми имамо организоване водичке туре. Та димензија је потпуно непокривена у Херцег Новом. Када данас одете у иностранство имате лаку доступност тура где вам се за два сата покаже градско језгро и испричају занимљиве приче, које можете да букирате преко интернета, коштају 5, 6 евра и нису уопште оптерећујуће финансијски за стране посјетиоце. Међутим, поред посјетилаца, било би добро организовати такве туре за наше становништво. Просјечни туриста у Старом граду Херцег Новом проведе између 30 и 35 минута колико је потребно да се попне уз степениште, да прође главну градску капију, осмотри Сат кулу, дође на мали трг, односно на Трг Херцега Стјепана, погледа цркву, прошета се улицом, дође на доњи трг да погледа католичку цркву, диви се погледу просјечно пет минута и полако наставља доле, ка Морској тврђави, односно тврђави Форте маре и кроз морску капију спусти се у градску луку. Када би ми тај боравак од 35 минута успјели да некако продужимо на сат и 35 минута то би било сјајно, а простора за то свакако има, тврди Марловић.
Механизам старог сата са Сат куле, који је радио до 1995. године, када је замјењен дигиталним механизмом и данас је очуван и исправан.
